Merge branch '2087_standalone_mcedit_crash'
[kaloumi3.git] / doc / man / sr / mc.1.in
blob8a1fbfe8176bfb5e068486a23c45cc068194be40
1 .\"TOPICS "Теме:"
2 .TH ПН 1 "јануар 2003." "ПН верзија 4.6.0" "ГНУ\-ов поноћни наредник"
3 .\"SKIP_SECTION"
4 .SH "НАЗИВ"
5 mc \- Визуална љуска за Униксолике системе.
6 .\"SKIP_SECTION"
7 .SH "УПОТРЕБА"
8 .B mc
9 [\-abcCdfhPstuUVx] [\-l дневник] [дир1 [дир2]] [\-e [датотека]] [\-v датотека]
10 .\"NODE "DESCRIPTION"
11 .SH "ОПИС"
12 ГНУ\-ов поноћни наредник је прегледач директоријума и управитељ
13 датотекама за Униксолике оперативне системе.
14 .\"NODE "OPTIONS"
15 .\".\"DONT_SPLIT"
16 .SH "ИЗБОРИ"
17 .TP
18 .I "\-a"
19 Искључује употребу графичких знакова за цртање.
20 .TP
21 .I "\-b"
22 Захтева приказ у режиму без боја.
23 .TP
24 .I "\-c"
25 Захтева обојени режим; молим да погледате одељак
26 .\"LINK2"
27 Боје
28 .\"Colors"
29 за више информација.
30 .TP
31 .I "\-C арг"
32 Задавање другачијег скупа боја у наредбеном реду. Формат аргумента је
33 описан у одељку
34 .\"LINK2"
35 Боје\&.
36 .\"Colors"
37 .TP
38 .I "\-d"
39 Искључује подршку за миша.
40 .TP
41 .I "\-e [датотека]"
42 Покреће уграђени уређивач. Ако је задан назив датотеке, отвара га при
43 покретању. Видите и
44 .BR "mcedit (1)" .
45 .TP
46 .I "\-f"
47 Приказује уграђене путање за тражење датотека Поноћног наредника.
48 .TP
49 .I "\-k"
50 Поставља меке тастере на подразумеване вредности из база
51 termcap/terminfo. Корисно је само на ХП\-овим терминалима када не
52 функционишу функцијски тастери.
53 .TP
54 .I "\-l датотека"
55 Чува дијалог ftpfs\-а са сервером у датотеку.
56 .TP
57 .I "\-P датотека"
58 Штампа последњи радни директоријум у задану датотеку. Овај избор не би
59 требало непосредно користити. Уместо тога, требало би га користити из
60 посебног списа љуске који аутоматски поставља текући директоријум
61 љуске на последњи директоријум у коме се налазио Поноћни наредник.
62 Учитајте датотеку
63 .B @prefix@/share/mc/bin/mc.sh
64 (за кориснике љуски bash и zsh) или
65 .B @prefix@/share/mc/bin/mc.csh
66 (за кориснике љуске tcsh), тим редом, да бисте задали
67 .B mc
68 као надимак за одговарајући спис љуске.
69 .TP
70 .I "\-s"
71 Укључује режим спорог терминала; у овом режиму програм неће исцртавати
72 скупе знакове за цртање линија и искључиће брбљиви режим.
73 .TP
74 .I "\-t"
75 Користи се само ако је код преведен уз коришћење библиотеке Slang и
76 базе terminfo: овај избор чини да Поноћни наредник користи вредност
77 променљиве
78 .B TERMCAP
79 за податак о терминалу уместо података из системске базе терминала
80 .TP
81 .I "\-u"
82 Искључује употребу подршке за упоредне љуске (има смисла само уколико
83 је Поноћни наредник преведен са подршком за упоредне љуске).
84 .TP
85 .I "\-U"
86 Укључује употребу подршке за упоредне љуске (има смисла само уколико
87 је Поноћни наредник преведен са подршком за подљуске која је подешена
88 као необавезна одлика).
89 .TP
90 .I "\-v датотека"
91 Покреће уграђени прегледач за преглед задане датотеке. Погледајте и
92 .BR "mcview (1)" .
93 .TP
94 .I "\-V"
95 Приказује верзију програма.
96 .TP
97 .I "\-x"
98 Захтева режим Икс терминала. Користи се када је програм покренут на
99 терминалима који имају подршку за Икс терминале (два екранска режима,
100 и могућност слања мишјих комбинација избегавања).
102 Ако је ово задано, прва путања се тумачи као директоријум кога би
103 требало приказати у изабраном окну, а друга путања као директоријум
104 кога би требало приказати у другом окну.
105 .\"NODE "Overview"
106 .SH "Преглед"
107 Екран Поноћног наредника је подељен у четири дела. Два директоријумска
108 окна заузимају скоро читав екрански простор. Подразумевано стање је да
109 други ред с краја екрана представља наредбени ред љуске, а последњи
110 ред приказује натписе функцијских тастера. Највиши ред представља
111 .\"LINK2"
112 ред менија\&.
113 .\"Menu Bar"
114 Ред менија се можда не види, али се појављује када притиснете дугме
115 миша када је показивач на највишем реду или када притиснете тастер F9.
117 Поноћни наредник нуди истовремени преглед два директоријума. Једно од
118 окана је текуће (ред избора се налази у текућем окну). Скоро све
119 операције се дешавају у текућем окну. Неке од операција, као што су
120 `Преименуј' и `Копирај' подразумевано користе директоријум неизабраног
121 окна као одредиште (не брините, оне ће вас увек прво питати за
122 потврду). За више информација, погледајте одељке о
123 .\"LINK2"
124 Директоријумским окнима\&,
125 .\"Directory Panels"
126 .\"LINK2"
127 Менијима `Лево' и `Десно'
128 .\"Left and Right Menus"
130 .\"LINK2"
131 Менију `Датотека'\&.
132 .\"File Menu"
134 Можете извршавати системске наредбе из Поноћног наредника простим
135 укуцавањем. Све што откуцате ће се појавити на наредбеном реду љуске,
136 а када притиснете тастер `Enter', Поноћни наредник ће извршити
137 наредбени ред који сте откуцали; прочитајте одељак
138 .\"LINK2"
139 Наредбени ред љуске
140 .\"Shell Command Line"
142 .\"LINK2"
143 Пречице реда за унос
144 .\"Input Line Keys"
145 да бисте сазнали више о наредбеном реду.
146 .\"NODE "Mouse Support"
147 .SH "Подршка за миша"
148 Поноћни наредник се испоручује са подршком за миша. Она се укључује
149 сваки пут када покрећете програм на терминалу врсте
150 .B xterm(1)
151 (ово ради чак и када покренете повезивање врсте telnet, ssh или rlogin
152 на други рачунар из Икс терминала) или ако покрећете програм у конзоли
153 и покренут вам је сервис за миша
154 .BR "gpm".
156 Када притиснете лево дугме миша над датотеком у директоријумским
157 окнима, та датотека ће бити изабрана; ако притиснете десно дугме,
158 датотека ће бити означена (или одозначена, у зависности од претходног
159 стања).
161 Двоструки притисак над датотеком ће покушати да изврши наредбу ако се
162 ради о извршном програму; а ако је у
163 .\"LINK2"
164 датотеци врста
165 .\"Extension File Edit"
166 задан програм за врсту те датотеке, тај програм ће бити извршен.
168 Такође је могуће извршавати наредбе додељене натписима функцијских
169 тастера притиснувши тастер миша када се показивач налази изнад њих.
171 Ако је дугме миша притиснуто када се показивач налази на највишем реду
172 оквира директоријумског окна, оно се клиза једну страну навише. Слично
173 овоме, притиском дугмета када се показивач налази на најнижем реду
174 оквира окно се клиза једну страну наниже. Овај начин клизања преко
175 реда оквира функционише и у
176 .\"LINK2"
177 Прегледачу помоћи
178 .\"Contents"
180 .\"LINK2"
181 Стаблу директоријума\&.
182 .\"Directory Tree"
184 Подразумевано чекање при понављању за дугмад миша је 400 милисекунди.
185 Ово се може променити уређивањем датотеке
186 .\"LINK2"
187 \&~/.mc/ini
188 .\"Save Setup"
189 и променом параметра
190 .IR "mouse_repeat_rate".
192 Ако покрећете Поноћног наредника са подршком за миша, можете се
193 пребацити на подразумевано понашање миша (исецање и лепљење текста)
194 држећи тастер `Shift'.
195 .SH ""
196 .\"NODE "Keys"
197 .SH "Пречице"
198 Неке наредбе у Поноћном нареднику укључују употребу тастера
199 .I Control
200 (који је понекад означен са CTRL или CTL) и тастера
201 .I Meta
202 (који је понекад означен са ALT или чак Compose). У овом упутству ћемо
203 користити следеће скраћенице:
205 .B C\-<знак>
206 значи да би требало држати тастер `Control' док се не притисне тастер
207 <знак>. Тако, C\-f значи: држите тастер `Control' и притисните `f'.
209 .B M\-<знак>
210 значи да би требало држати тастер `Meta' или `Alt' док се не притисне
211 тастер <знак>. Ако на вашој тастатури не постоје тастери `Meta' или
212 `Alt', притисните тастер
213 .IR ESC , 
214 отпустите га, а онда притисните тастер <знак>.
216 .B S\-<знак>
217 значи да би требало држати тастер `Shift' док се не притисне тастер
218 <знак>.
220 Сви редови за унос у Поноћном нареднику користе имитацију пречица
221 уређивача ГНУ\-ов Емакс.
223 Постоје многи одељци који се баве пречицама. Следећи су најважнији.
225 Одељак
226 .\"LINK2"
227 Мени `Датотека'
228 .\"File Menu"
229 описује пречице са тастатуре за наредбе из менија `Датотека'. Овај
230 одељак укључује функцијске тастере. Већина ових наредби ради исте
231 ствари, обично над изабраном датотеком или означеним датотекама.
233 Одељак
234 .\"LINK2"
235 Директоријумска окна
236 .\"Directory Panels"
237 описује пречице које бирају датотеку или означавају датотеке као
238 одредишта потоњих радњи (обично изабраних из менија `Датотека').
240 Одељак
241 .\"LINK2"
242 Наредбени ред љуске
243 .\"Shell Command Line"
244 наводи пречице које се користе за уношење и уређивање наредбених
245 редова. Већина ових копира називе датотека и сл. из директоријумских
246 окана у наредбени ред (да би се избегло претерано куцање) или приступа
247 историји наредбеног реда.
249 .\"LINK2"
250 Пречице реда за унос
251 .\"Input Line Keys"
252 се користе за уређивање редова за унос. Ово укључује наредбене редове
253 и редове за унос у прозорима упита.
254 .\"NODE "  Miscellaneous Keys"
255 .SH "  Разне пречице"
256 Ево неких пречица које не спадају ни у једну од других категорија:
257 .TP 
258 .B Enter
259 ако у наредбеном реду (оном на дну окана) има текста, онда се извршава
260 та наредба. Ако у наредбеном реду нема текста, онда у случају да је
261 ред за бирање над директоријумом, Поноћни наредник извршава наредбу
262 .B chdir(2)
263 (промена директоријума) у означеном директоријуму и освежава податке у
264 окну; ако је изабрана извршна датотека, онда се она извршава. На
265 крају, ако се врста означене датотеке поклапа са једном од врста из
266 .\"LINK2"
267 датотеке врста\&,
268 .\"Extension File Edit"
269 онда се извршава одговарајућа наредба.
271 .B C\-l
272 поново исцртава све податке у Поноћном нареднику.
274 .B C\-x c
275 покреће наредбу
276 .\"LINK2"
277 Chmod (промена дозвола)
278 .\"Chmod"
279 над датотеком или над означеним датотекама.
280 .TP 
281 .B C\-x o
282 покреће наредбу
283 .\"LINK2"
284 Chown (промена власника)
285 .\"Chown"
286 над текућом датотеком или над означеним датотекама.
288 .B C\-x l
289 покреће наредбу `веза'.
291 .B C\-x s
292 покреће наредбу `симболичка веза'.
294 .B C\-x i
295 поставља режим другог окна на `информације'.
297 .B C\-x q
298 поставља режим другог окна на `брзи преглед'.
300 .B C\-x !
301 извршава наредбу
302 .\"LINK2"
303 Критеријум попуне окна\&.
304 .\"External panelize"
306 .B C\-x h
307 покреће наредбу
308 .\"LINK2"
309 Додај директоријум у брзи списак\&.
310 .\"Hotlist"
312 .B M\-!
313 извршава наредбу Филтрирани приказ, која је описана у одељку
314 .\"LINK2"
315 наредба прегледа\&.
316 .\"Internal File Viewer"
318 .B M\-?
319 извршава наредбу
320 .\"LINK2"
321 Нађи датотеку\&.
322 .\"Find File"
324 .B M\-c
325 отвара дијалог
326 .\"LINK2"
327 Брза пром.дир.
328 .\"Quick cd"
330 .B C\-o
331 када се програм покреће под конзолом ГНУ\-а или FreeBSD\-а или под Икс
332 терминалом, приказаће вам излаз претходне наредбе. Када се покреће под
333 конзолом ГНУ\-а, Поноћни наредник користи спољашњи програм (cons.saver)
334 који се брине о чувању и враћању података на екран.
336 Када је при превођењу укључена подршка за подљуске, можете било кад да
337 притиснете C\-o и то ће вас одвести назад на главни екран Поноћног
338 наредника; да бисте се вратили у вашу апликацију потребно је само да
339 поново притиснете C\-o. Ако сте зауставили апликацију користећи овај
340 трик, нећете моћи да извршавате друге програме из Поноћног наредника
341 све док не прекинете заустављену апликацију.
342 .\"NODE "  Directory Panels"
343 .SH "  Директоријумска окна"
344 Овај одељак набраја пречице које раде са директоријумским окнима. Ако
345 желите да сазнате како да промените изглед окана, погледајте одељак о
346 .\"LINK2"
347 Менијима `Лево' и `Десно'\&.
348 .\"Left and Right Menus"
350 .B Tab, C\-i
351 мења текуће окно. Старо окно постаје ново текуће окно а старо текуће
352 окно постаје ново друго окно. Ред за бирање се помера из старог
353 текућег окна на ново текуће окно.
355 .B Insert, C\-t
356 DEPRECATED! да бисте означили датотеке можете користити тастер `Insert' (низ kich1
357 из базе terminfo) или комбинацију C\-t (Control\-t). Да бисте одозначили
358 датотеке, само поново означите означену датотеку.
360 .B Insert
361 to tag files you may use the Insert key (the kich1 terminfo sequence). 
362 To untag files, just retag a tagged file.
364 .B C\-t
365 to change charset of panel you may use C\-t (Control\-t).
366 Recoding is made from selected codepage into system codepage. To
367 cancel the recoding you may select "directory up" (..) in active panel.
368 To cancel the charsets in all directories, select "No translation " in 
369 the dialog of encodings.
371 .B M\-g, M\-r, M\-j
372 користе се за бирање највише датотеке у окну, средње датотеке и
373 најниже, тим редом.
375 .B M\-t
376 смењује текући списак приказа на следећи режим списка приказа. Уз ово
377 је могуће брзо прећи са дугачког списка на обичан или режим који је
378 задао корисник.
380 .B C\-\\\\ (control\-обрнута коса црта)
381 приказује
382 .\"LINK2"
383 брзи списак директоријума
384 .\"Hotlist"
385 и пребацује се у изабрани директоријум.
387 .B + \ (плус)
388 ово се користи за избор (означавање) групе датотека. Поноћни наредник
389 ће питати за регуларни израз који описује групу. Када су укључени
390 .IR "Обрасци љуске",
391 регуларни израз скоро да одговара регуларним изразима у љусци (*
392 замењује нула или више знакова а ? замењује један знак). Ако су
393 .I Обрасци љуске
394 искључени, онда се означавање датотека спроводи обичним регуларним
395 изразима (погледајте ed (1)).
397 .B \\\\ (обрнута коса црта)
398 користите тастер `\\' да бисте одизабрали групу датотека. Ово је
399 супротно од тастера Плус.
401 .B навише, C\-p
402 помера ред за бирање на претходну ставку у окну.
404 .B наниже, C\-n
405 помера ред за бирање на следећу ставку у окну.
407 .B home, a1, M\-<
408 помера ред за бирање на прву ставку у окну.
410 .B end, c1, M\->
411 помера ред за бирање на последњу ставку у окну.
413 .B next\-page, C\-v
414 помера ред за бирање једну страну наниже.
416 .B prev\-page, M\-v
417 помера ред за избор једну страну навише.
419 .B M\-o
420 поставља текући директоријум другог окна на текући директоријум
421 текућег окна. Пребацује друго окно у режим списка по потреби. Ако
422 тренутно окно приказује резултате наредбе `Пребаци у окно', друго окно
423 ће бити обично.
425 .B C\-PageUp, C\-PageDown
426 само у случају да их подржава терминал: премешта се у директоријум
427 `..' и у тренутно изабран директоријум, тим редом.
429 .B M\-y
430 премешта се у претходни директоријум из историје, еквивалент притиску
431 .I <
432 дугметом миша.
434 .B M\-u
435 премешта се на следећи директоријум из историје, еквивалент притиску
436 .I >
437 дугметом миша.
439 .B M\-S\-h, M\-H
440 приказује историју директоријума, еквивалент притиску `v' дугметом миша.
441 .\"NODE "  Quick search"
442 .SH "  Quick search"
444 .B C\-s, M\-s
445 започиње претрагу назива датотека у списку директоријума. Када је
446 претрага укључена, кориснички унос ће бити додан на ниску за претрагу
447 уместо на наредбени ред. Ако је избор
448 .I Прикажи мини стање
449 укључен, ниска за претрагу се приказује у реду мини стања. При куцању,
450 ред за бирање ће се преместити на следећу датотеку, почевши од
451 укуцаних слова. Тастери
452 .I backspace
453 или
454 .I DEL
455 се могу користити за исправљање грешака у куцању. Ако се комбинација
456 C\-s поново притисне, тражи се следеће поклапање.
457 .\"NODE "  Shell Command Line"
458 .SH "  Наредбени ред љуске"
459 Овај одељак набраја пречице које су корисне за избегавање претераног
460 куцања при уносу наредби љуске.
462 .B M\-Enter
463 копира назив тренутно изабране датотеке у наредбени ред.
465 .B C\-Enter
466 ради исто што и M\-Enter, али ова пречица ради само у конзоли.
468 .B M\-Tab
469 покреће 
470 .\"LINK2"
471 допуну
472 .\"Completion"
473 назива датотека, наредби, променљивих, корисничких имена и назива
474 домаћина.
476 .B C\-x t, C\-x C\-t
477 копира називе означених датотека (или, ако не постоје означене
478 датотеке, изабране датотеке) текућег окна (C\-x t) или другог окна (C\-x
479 C\-t) у наредбени ред.
481 .B C\-x p, C\-x C\-p
482 први низ тастера копира текућу путању у наредбени ред, а други копира
483 путању неизабраног окна у наредбени ред.
485 .B C\-q
486 наредба `цитирања' се може користити за унос знакова које иначе
487 обрађује Поноћни наредник (на пример, симбол `+')
489 .B M\-p, M\-n
490 користите ове пречице да бисте разгледали историју наредби. Тастер M\-p
491 вас води на претходну ставку, а M\-n на следећу.
493 .B M\-h
494 приказује историју текућег реда за унос.
495 .\"NODE "  General Movement Keys"
496 .SH "  Опште пречице за кретање"
497 Прегледач помоћи, прегледач датотека и стабло директоријума користе
498 заједнички код за померање. Они стога прихватају потпуно исте пречице.
499 Сваки од њих такође прихвата и неке своје пречице.
501 Други делови Поноћног наредника користе неке од тих пречица за
502 кретање, па ће овај одељак можда бити од користи и за те делове.
504 .B Up, C\-p
505 померање један ред уназад.
507 .B Down, C\-n
508 померање један ред унапред.
510 .B Prev Page, Page Up, M\-v
511 померање једну страну навише.
513 .B Next Page, Page Down, C\-v
514 померање једну страну наниже.
516 .B Home, A1
517 померање на почетак.
519 .B End, C1
520 померање на крај.
522 Прегледач помоћи и прегледач датотека прихватају, поред ових, и
523 следеће пречице:
525 .B b, C\-b, C\-h, Backspace, Delete
526 померање једну страну навише.
528 .B Space bar
529 померање једну страну наниже.
531 .B u, d
532 померање половину стране навише или наниже.
534 .B g, G
535 померање на почетак или на крај.
536 .\"NODE "  Input Line Keys"
537 .SH "  Пречице реда за унос"
538 Редови за унос (који се користе за све
539 .\"LINK2"
540 наредбене редове
541 .\"Shell Command Line"
542 и за дијалоге упита у програму) прихватају следеће пречице:
544 .B C\-a
545 поставља курсор на почетак реда.
547 .B C\-e
548 поставља курсор на крај реда.
550 .B C\-b, move\-left
551 помера курсор једно место улево.
553 .B C\-f, move\-right
554 помера курсор једно место удесно.
556 .B M\-f
557 померање једну реч унапред.
559 .B M\-b
560 померање једну реч уназад.
562 .B C\-h, backspace
563 брише претходни знак.
565 .B C\-d, Delete
566 брише знак на том месту (преко курсора).
568 .B C\-@
569 поставља ознаку за исецање.
571 .B C\-w
572 копира текст између курсора и ознаке у прихватник и уклања текст из
573 реда за унос.
575 .B M\-w
576 копира текст између курсора и ознаке у прихватник.
578 .B C\-y
579 враћа садржај прихватника.
581 .B C\-k
582 брише текст од курсора до краја реда.
584 .B M\-p, M\-n
585 Користите ове пречице да бисте разгледали историју наредби. Тастер M\-p
586 вас води на претходну ставку, а M\-n на следећу.
588 .B M\-C\-h, M\-Backspace
589 брише једну реч уназад.
591 .B M\-Tab
592 извршава
593 .\"LINK2"
594 допуну
595 .\"Completion"
596 назива датотека, наредби, променљивих, корисничких имена и назива
597 домаћина.
598 .SH ""
599 .\"NODE "Menu Bar"
600 .SH "Ред менија"
601 Ред менија искаче када притиснете тастер F9 или притиснете дугме миша
602 када је показивач над највишим редом на екрану. Ред менија садржи пет
603 менија: `Лево', `Датотека', `Наредба', `Избори' и `Десно'.
605 Менији
606 .\"LINK2"
607 `Лево' и `Десно'
608 .\"Left and Right Menus"
609 вам дозвољавају да измените изглед левог и десног директоријумског окна.
611 Мени
612 .\"LINK2"
613 Датотека
614 .\"File Menu"
615 садржи радње које можете извршити над тренутно изабраном датотеком или
616 означеним датотекама.
618 Мени
619 .\"LINK2"
620 Наредба
621 .\"Command Menu"
622 садржи радње које су општије и немају везе са тренутно изабраном
623 датотеком или означеним датотекама.
625 Мени
626 .\"LINK2"
627 Избори
628 .\"Options Menu"
629 садржи радње које вам дзвољавају да прилагодите Поноћног наредника.
630 .\"NODE "  Left and Right Menus"
631 .SH "  Менији `Лево' и `Десно' (`Изнад' и `иСпод')"
632 Изглед директоријумских окана се може мењати из менија
633 .B Лево
635 .B Десно
636 (они се називају
637 .B Изнад
639 .B иСпод
640 када је из дијалога избора
641 .\"LINK2"
642 Изглед
643 .\"Layout"
644 изабрана положена подела окна).
645 .\"NODE "    Listing Mode..."
646 .SH "    Режим списка..."
647 Поглед режима списка се користи за приказ списка датотека; постоје
648 четири различита режима списка:
649 .BR Пун ,
650 .BR Кратак ,
651 .B Дугачак
653 .B Кориснички задан.
654 Пун директоријумски поглед приказује назив датотеке, величину датотеке
655 и датум измене.
657 Кратки поглед приказује само назив датотеке и садржи две колоне (тиме
658 приказујући двоструко више датотека него други погледи). Дугачки
659 поглед је сличан излазу наредбе
660 .BR "`ls \-l'".
661 Дугачки поглед заузима целу ширину екрана.
663 Ако изаберете `Кориснички' формат приказа, онда сами морате задати
664 формат приказа.
666 Кориснички формат приказа мора почети задавачем величине окна. Ово
667 може да буде `half' или `full', што задаје окно величине пола екрана и
668 окно величине целог екрана, тим редом.
670 После величине окна, можете задати двоколонски режим окна. Ово се
671 задаје додавањем цифре `2' на ниску корисничког формата.
673 После овога додају се називи поља са необавезним задавачем величине.
674 Поља која можете приказати су следећа:
676 .B name
677 приказује назив датотеке.
679 .B size
680 приказује величину датотеке.
682 .B bsize
683 ово је други облик формата
684 .B size.
685 Овај облик приказује величину датотека, а за директоријуме приказује
686 само ПОД\-ДИР или НАД\-ДИР.
688 .B type
689 приказује поље врсте, ширине један. Овај знак је сличан оном кога
690 приказује наредба `ls' уз прекидач `\-F' \- за извршне датотеке: 
691 .BR "*",
692 за директоријуме: 
693 .BR "/",
694 за везе: 
695 .BR "@",
696 за утичнице: 
697 .BR "=",
698 за знаковне уређаје: 
699 .BR "\-",
700 за блок уређаје: 
701 .BR "+",
702 за цеви: 
703 .BR "|",
704 за симболичке везе ка директоријумима: 
705 .BR "~",
706 и за бајате симвезе (везе које не указују ни на шта): 
707 .BR "!".
709 .B mark
710 звездица ако је датотека означена, а размак ако није.
712 .B mtime
713 датум последње измене датотеке.
715 .B atime
716 датум последњег приступа.
718 .B ctime
719 датум стварања датотеке.
721 .B perm
722 ниска која представља текуће битове дозволе датотеке.
724 .B mode
725 октална вредност која садржи текуће битове дозволе датотеке.
727 .B nlink
728 број веза које указују на датотеку.
730 .B ngid
731 ИБГ \- идентификациони број групе (бројевна вредност).
733 .B nuid
734 КИБ \- кориснички идентификациони број (бројевна вредност).
736 .B owner
737 власник датотеке.
739 .B group
740 група датотеке.
742 .B inode
743 ичвор датотеке.
745 Такође, можете користити следеће кључне речи да бисте задали изглед
746 окна:
748 .B space
749 размак у формату приказа.
751 .B |
752 додавање усправне црте у формат приказа.
754 Да бисте захтевали да неко поље буде фиксне величине (задавач
755 величине), потребно је само да додате
756 .B :
757 и жељени број знакова у пољу (ширину). Ако се после броја налази
758 симбол
759 .BR + ,
760 онда величина задаје најмању величину поља \- ако програм открије да
761 постоји још простора на екрану, прошириће то поље.
763 На пример,
764 .B Пун
765 приказ одговара следећем формату:
767 half type name | size | mtime
769 .B Дугачки
770 приказ одговара следећем формату:
772 full perm space nlink space owner space group space size space mtime
773 space name
775 Ево финог корисничког формата приказа:
777 half name | size:7 | type mode:3
779 Окна се могу поставити и у следеће режиме:
781 .B `Подаци'
782 Приказ Подаци приказује податке о тренутно изабраној датотеци и, ако
783 је то могуће, податке о текућем систему датотека.
785 .B `Стабло'
786 Поглед Стабло је веома сличан одлици
787 .\"LINK2"
788 стабло директоријума\&.
789 .\"Directory Tree"
790 Погледајте одељак о њој за више информација.
792 .B `Брзи преглед'
793 У овом режиму, окно ће се претворити у смањени
794 .\"LINK2"
795 прегледач
796 .\"Internal File Viewer"
797 који приказује садржај тренутно изабране датотеке; ако изаберете окно
798 (тастером `tab' или мишем), добићете приступ уобичајеним наредбама
799 прегледача.
800 .\"NODE "    Sort Order..."
801 .SH "    Поредак ређања..."
802 Постоје осам поредака ређања: по имену, по врсти, по датуму измене, по
803 датуму приступа, по датуму измене података ичвора, по величини, по
804 броју ичвора, и без ређања. У дијалогу Поредак ређања можете да
805 изаберете поредак ређања а такође можете и да задате да ли желите да
806 ређате у обрнутом поретку потврдивши кућицу `Обрни'.
808 Подразумевано стање је да се директоријуми ређају пре датотека, али се
809 ово може изменити из менија
810 .\"LINK2"
811 Избори
812 .\"Options Menu"
813 (избор
814 .BR "Мешани приказ" ).
815 .\"NODE "    Filter..."
816 .SH "    Филтар..."
817 Наредба Филтар вам омогућава да задате образац љуске (на пример:
818 .BR "*.tar.gz" )
819 који датотеке морају да задовоље да би биле приказане. Без обзира на
820 то какав је образац филтра, директоријуми и везе ка директоријумима
821 су увек приказани у директоријумском окну.
822 .\"NODE "    Reread"
823 .SH "    Освежи"
824 Наредба Освежи поново учитава списак датотека у директоријуму. Она је
825 корисна ако су други процеси створили или уклонили неке датотеке. Ако
826 сте окно попунили називима датотека, ова наредба ће поново учитати
827 садржај директоријума и уклонити податке о попуни окна (Погледајте
828 одељак
829 .\"LINK2"
830 Критеријум попуне окна
831 .\"External panelize"
832 за више информација).
833 .\"NODE "  File Menu"
834 .SH "  Мени `Датотека'"
835 Поноћни наредник користи тастере F1 \- F10 као пречице са тастатуре за
836 наредбе из менија `Датотека'. Комбинације избегавања за функцијске
837 тастере су у ствари могућности базе terminfo од `kf1' до `kf10'. На
838 терминалима без подршке за функцијске тастере, можете постићи исто то
839 притиском на тастер ESC и броја између 1 и 9 или 0 (што редом одговара
840 тастерима од F1 до F9 и F10).
842 Мени `Датотека' садржи следеће наредбе (пречице са тастатуре су у
843 заградама):
845 .B Помоћ (F1)
847 Покреће уграђени хипертекстуални прегледач помоћи. У оквиру
848 .\"LINK2"
849 прегледача помоћи
850 .\"Contents"
851 можете користити тастер `Tab' да бисте изабрали следећу везу и тастер
852 `Enter' да бисте пратили ту везу. Тастерима размакница и `Backspace'
853 се помера напред или назад у оквиру странице помоћи. Поново притисните
854 тастер `F1' да бисте добили пун списак подржаних тастера.
856 .B Мени (F2)
858 Покреће
859 .\"LINK2"
860 кориснички мени\&.
861 .\"Menu File Edit"
862 Кориснички мени пружа лак начин да се корисницима понуди мени и додаје
863 посебне одлике Поноћном нареднику.
865 .B Прегледај (F3, Shift\-F3)
867 Прегледа тренутно изабрану датотеку. Подразумевано је покретање
868 .\"LINK2"
869 Уграђеног прегледача датотека\&,
870 .\"Internal File Viewer"
871 али ако је искључен избор `Користи уграђени преглед', ова наредба
872 покреће спољашњи прегледач датотека, задан у променљивој окружења
873 .BR "PAGER".
874 Ако променљива
875 .B PAGER
876 није задана, биће покренута наредба `view'. Ако уместо ове користите
877 пречицу Shift\-F3, прегледач ће бити покренут без икаквог форматирања
878 или предобраде датотеке.
880 .B Филтрирано прегледање (M\-!)
882 Ова наредба пита за наредбу и њене аргументе (подразумевано назив
883 тренутно изабране датотеке), а излаз те наредбе се приказује у
884 уграђеном прегледачу датотека.
886 .B Уреди (F4)
888 За сада ова наредба покреће уређивач
889 .BR "vi",
890 уређивач који је задан преко променљиве окружења
891 .B EDITOR
892 или
893 .\"LINK2"
894 Уграђени уређивач датотека
895 .\"Internal File Editor"
896 ако је укључен избор use_internal_edit (Користи уграђено уређивање).
898 .B Копирај (F5)
900 Приказује дијалог за унос са одредиштем које је подразумевано
901 директоријум у неизабраном окну и копира тренутно изабрану датотеку
902 (или означене датотеке, ако је бар једна означена) у директоријум који
903 је корисник задао у дијалогу за унос. Током овог процеса можете
904 притиснути пречицу C\-c или тастер ESC да бисте прекинули операцију. За
905 детаље о изворној масци (која је обично * или ^\\(.*\\)$, у зависности
906 од постављања избора `Користи обрасце љуске') и могућим џокерским
907 знацима у одредишту погледајте
908 .\"LINK2"
909 Копирање/преименовање са маском\&.
910 .\"Mask Copy/Rename"
912 На неким системима је могуће покренути копирање у позадини притиском
913 на дугме Позадина (или притиском на M\-b у дијалогу). Ставка
914 .\"LINK2"
915 Позадински послови
916 .\"Background jobs"
917 се користи за управљање позадинским пословима.
919 .B Направи везу (C\-x l)
921 Ствара тврду везу ка текућој датотеци.
923 .B Направи симвезу (C\-x s)
925 Ствара симболичку везу ка текућој датотеци. За оне који не знају шта су
926 везе: стварање везе ка датотеци је помало као копирање датотеке, али и
927 назив изворне датотеке и назив одредишне датотеке представљају исти
928 лик датотеке. На пример, ако уредите једну од те две датотеке, све
929 измене ће се појавити у обема датотекама. Неки људи везе (links) зову
930 надимцима (alias) или пречицама (shortcuts).
932 Тврда веза је сличнија стварној датотеци. Пошто је направите, не
933 постоји начин да се разликује извор од везе. Ако обришете било које од
934 та два, друго ће још увек бити нетакнуто. Веома је тешко приметити да
935 обе датотеке представљају исти лик. Користите тврде везе када не
936 желите да знате шта је шта.
938 Симболичка веза представља упућивање на назив изворне датотеке. Ако је
939 изворна датотека обрисана, симболичка веза постаје бескорисна. Веома
940 је лако уочити да датотеке представљају исти лик. Поноћни наредник
941 приказује знак `@' испрад назива датотеке ако се ради о симболичкој
942 вези (изузев ако се ради о симболичкој вези ка директоријуму, када се
943 приказује тилда (~)). Изворна датотека на коју упућује веза се
944 приказује у реду мини стања ако је укључен избор
945 .IR "Прикажи мини стање".
946 Користите симболичке везе када желите да избегнете забуну коју могу да
947 изазову тврде везе.
949 .B Преименуј/премести (F6)
951 Отвара дијалог за унос који подразумевано садржи назив директоријума
952 из неизабраног окна и премешта тренутно изабрану датотеку (или
953 означене датотеке ако постоји бар једна означена датотека) у
954 директоријум који је задао корисник у дијалогу за унос. Током овог
955 процеса, можете притиснути C\-c или ESC да бисте прекинули ову
956 операцију. За више детаља, погледајте горњу операцију Копирај; више
957 ствари је исто за обе наредбе.
959 на неким системима је могуће копирање у позадини преко притиска на
960 дугме Позадина (или притискања M\-b у дијалогу). Ставка
961 .\"LINK2"
962 Позадински послови
963 .\"Background jobs"
964 се користи за управљање позадинским процесима.
966 .B Направи директоријум (F7)
968 Отвара дијалог за унос и ствара задани директоријум.
970 .B Обриши (F8)
972 Брише тренутно изабрану датотеку или означене датотеке у третнутно
973 изабраном окну. Током овог процеса можете притиснути C\-c или ESC да
974 бисте прекинули операцију.
976 .B Брза пром.дир. (M\-c)
977 Ако вам је наредбени ред попуњен а желите да текући директоријум
978 поставите на неку другу вредност, косиртите наредбу
979 .\"LINK2"
980 Брза пром.дир.
981 .\"Quick cd"
983 .B Изабери групу (+)
985 Ово се користи за избор (означавање) групе датотека. Поноћни наредник
986 ће питати за регуларни израз који описује групу. Када су укључени
987 .IR "Обрасци љуске",
988 регуларни изрази су слични задавању датотека у оквиру љуске (*
989 замењује нула или више знакова а ? један знак). Ако су
990 .I Обрасци љуске
991 искључени, онда се означавање датотека обавља обичним регуларним
992 изразима (погледајте ed (1)).
994 .B Одизабери групу (\\\\)
996 Користи се за одбирање групе датотека. Ово је супротна наредба од
997 наредбе
998 .IR "Изабери групу".
1000 .B Заврши (F10, Shift\-F10)
1002 Прекида рад у Поноћном нареднику. Када желите да завршите рад а
1003 користите омотач љуске, користите Shift\-F10. Пречица Shift\-F10 вас
1004 неће одвести на последњи директоријум који сте посетили у Поноћном
1005 нареднику, већ ћете се вратити на директоријум у ком сте покренули
1006 Поноћног наредника.
1007 .\"NODE "    Quick cd"
1008 .SH "    Брза пром.дир."
1009 Ова наредба је корисна ако вам је наредбени ред попуњен а желите да
1010 .\"LINK2"
1011 промените текући директоријум
1012 .\"The cd internal command"
1013 без потребе да исечете и залепите наредбени ред. Ова наредба отвара
1014 мали дијалог у ком можете да унесете све што бисте унели после наредбе
1015 .B cd
1016 (промени директоријум) у наредбеном реду и онда притиснете тастер
1017 `enter'. Ово укључује све ствари које се већ налазе у
1018 .\"LINK2"
1019 уграђеној наредби промене директоријума\&.
1020 .\"The cd internal command"
1021 .\"NODE "  Command Menu"
1022 .SH "  Мени `Наредба'"
1023 Наредба
1024 .\"LINK2"
1025 Стабло директоријума
1026 .\"Directory Tree"
1027 приказује илустрацију стабла директоријума.
1029 Наредба
1030 .\"LINK2"
1031 Нађи датотеку
1032 .\"Find File"
1033 вам омогућава да тражите жељену датотеку. Наредба `Размени окна'
1034 размењује садржаје два директоријумска окна.
1036 Наредба `Укључи/искључи окна' приказује излаз последње наредбе љуске.
1037 Ово ради само у Икс терминалу или у конзоли ГНУ\-а или FreeBSD\-а.
1039 Наредба Упореди директоријуме (C\-x d) упоређује директоријумска окна
1040 једно са другим. Тада можете користити наредбу Копирај (F5) да бисте
1041 изједначили окна. Постоје три начина упоређивања. Брзи начин упоређује
1042 само величину и датум датотека. Темељни начин упоређује сваки бајт са
1043 сваким бајтом датотека. Темељни начин није доступан ако машина не
1044 подржава системски позив mmap(2). Начин упоређивања Само величина
1045 упоређује само величине датотека, а не проверава садржаје или датуме
1046 датотека.
1048 Историја наредби приказује списак откуцаних наредби. Изабрана наредба
1049 се копира у наредбени ред. Историји наредби се може приступити преко
1050 пречица M\-p и M\-n.
1052 Наредба
1053 .\"LINK2"
1054 Брзи списак директоријума (C\-\\)
1055 .\"Hotlist"
1056 убрзава постављање текућег директоријума на један од често коришћених
1057 директоријума.
1059 Наредба
1060 .\"LINK2"
1061 Критеријум попуне окна
1062 .\"External panelize"
1063 вам омогућава да извршите спољашњи програм и проследите излаз тог
1064 програма као садржај тренутног окна.
1066 Наредба
1067 .\"LINK2"
1068 Уреди датотеку врста
1069 .\"Extension File Edit"
1070 вам омогућава да задате програме који се извршавају када покушате да
1071 извршите, прегледате, уређујете или радите прегршт других ствари над
1072 датотекама извесних врста (наставака назива датотека после тачке).
1073 Наредба
1074 .\"LINK2"
1075 Уреди датотеку менија
1076 .\"Menu File Edit"
1077 се може користити за уређивање корисничког менија (који се појављује
1078 притиском на тастер F2).
1079 .\"NODE "    Directory Tree"
1080 .SH "    Стабло директоријума"
1081 Наредба Стабло директоријума приказује илустрацију стабла директоријума.
1082 Можете да изаберете директоријум из стабла а Поноћни наредник ће
1083 поставити тај директоријум за текући.
1085 Постоје два начина да покренете ову наредбу. Права наредба `Стабло
1086 директоријума' је доступна из менија `Наредбе'. Други начин је да
1087 изаберете поглед Стабло из менија `Лево' или `Десно'.
1089 Да би вас ослободио дугих застоја, Поноћни наредник ствара илустрацију
1090 стабла уз помоћ претраге малог подскупа свих директоријума. Ако
1091 директоријума кога желите да видите нема, померите се у његов
1092 родитељски директоријум и притисните C\-r (или F2).
1094 Можете да користите следеће пречице:
1096 Дозвољене су
1097 .\"LINK2"
1098 Опште пречице за кретање\&.
1099 .\"General Movement Keys"
1101 .B Enter.
1102 У оквиру стабла директоријума, излази из стабла директоријума и
1103 прелази у овај директоријум у текућем окну. У погледу Стабло, прелази
1104 у овај директоријум у другом окну и остаје у режиму погледа Стабло за
1105 текуће окно.
1107 .B C\-r, F2 (Освежи).
1108 Освежава садржај овог директоријума. Користите ову пречицу када је
1109 илустрација стабла застарела: када недостају директоријуми или су
1110 приказани директоријуми који више не постоје.
1112 .B F3 (Заборави).
1113 Брише овај директоријум из илустрације стабла. Користите ово да бисте
1114 уклонили непотребне ставке из стабла. Ако желите да вратите
1115 директоријум назад у илустрацију стабла, притисните F2 над његовим
1116 родитељским директоријумом.
1118 .B F4 (Статично/динамично).
1119 Смењује режим између режима динамичне навигације (подразумевано) и
1120 статичне навигације.
1122 У режиму статичне навигације можете да користите тастере Навише и
1123 Наниже да бисте изабрали директоријум. Приказани су сви познати
1124 директоријуми.
1126 У режиму динамичне навигације можете користити тастере Навише и Наниже
1127 да бисте изабрали директоријум\-потомка, тастер Налево да бисте прешли
1128 у родитељски директоријум и тастер Надесно да бисте прешли у
1129 директоријум\-дете. Приказују се само родитељски, директоријум\-потомак
1130 и директоријуми\-деца, док су други изостављени. Илустрација стабла се
1131 динамички мења при проласку кроз њу.
1133 .B F5 (Копирај).
1134 Копира директоријум.
1136 .B F6 (ПимПрм).
1137 Премешта директоријум.
1139 .B F7 (НапДир).
1140 Прави нови директоријум у текућем директоријуму.
1142 .B F8 (Обриши).
1143 Брише овај директоријум из система датотека.
1145 .B C\-s, M\-s.
1146 Тражи следећи директоријум који задовољава ниску претраге. Ако такав
1147 директоријум не постоји, ове пречице ће се померити један ред надоле.
1149 .B C\-h, Backspace.
1150 Брише последњи знак из ниске претраге.
1152 .B Било који други знак.
1153 Додаје знак у ниску претраге и помера се на следећи директоријум чији
1154 назив почиње тим знаковима. У погледу Стабло морате прво да укључите
1155 режим претраге притиснувши C\-s. Ниска претраге се приказује у реду
1156 мини стања.
1158 Следеће радње су доступне само у стаблу директоријума. Оне нису
1159 подржане у погледу Стабло.
1161 .B F1 (Помоћ).
1162 Покреће прегледач помоћи и приказује овај одељак.
1164 .B Esc, F10.
1165 Излази из стабла директоријума. Не мења директоријум.
1167 Подржан је миш. Двоструки притисак се понаша као тастер `Enter'.
1168 Погледајте и одељак о
1169 .\"LINK2"
1170 подршци за миша\&.
1171 .\"Mouse Support"
1172 .\"NODE "    Find File"
1173 .SH "    Нађи датотеку"
1174 Одлика Нађи датотеку прво пита за почетни директоријум претраге и
1175 назив датотеке. Притискањем дугмета Стабло можете изабрати почетни
1176 директоријум из илустрације
1177 .\"LINK2"
1178 стабла директоријума\&.
1179 .\"Directory Tree"
1181 Поље Саржај прихвата регуларне изразе који су слични програму
1182 egrep(1). Ово значи да морате да наводите знакове са посебним значењем
1183 преко знака `\\'; нпр. ако тражите ниску `strcmp (' мораћете да
1184 унесете `strcmp \\(' (без знакова навода).
1186 Можете да почнете претрагу притискањем дугмета У реду. Током претраге
1187 можете да обуставите поступак преко дугмета Обустави а да наставите
1188 преко дугмета Настави.
1190 Можете да разгледате списак датотека уз помоћ тастера Стрелица нагоре
1191 и Стрелица надоле. Дугме Пром.дир. ће прећи у директоријум у ком се
1192 налази тренутно изабрана датотека. Дугме Поново ће упитати за
1193 параметре нове претраге. Дугме Заврши завршава операцију претраге.
1194 Дугме Претвори у окно ће ставити нађене датотеке у текуће
1195 директоријумско окно, да бисте могли да спроведете додатне операције
1196 над њима (преглед, копирање, премештање, брисање, итд.) После
1197 претварања у окно можете да притиснете C\-r да бисте се вратили на
1198 обичан режим списка датотека.
1200 Можете да направите списак директоријума које би наредба Нађи датотеку
1201 требало да прескочи приликом претраге (на пример, ако желите да
1202 избегнете претраге на CD\-ROM\-у или директоријуму МСД (мрежног система
1203 датотека) који је монтиран преко споре везе).
1205 Директоријуме које би требало избегавати би требало навести у
1206 променљивој
1207 .B ignore_dirs
1208 у одељку
1209 .B FindFile
1210 ваше датотеке ~/.mc/ini.
1212 Директоријуме би требало раздвајати двотачком; ево примера:
1215 [FindFile]
1216 ignore_dirs=/cdrom:/nfs/wuarchive:/afs
1219 Можете да размотрите и употребу наредбе
1220 .\"LINK2"
1221 Критеријум попуне окна
1222 .\"External panelize"
1223 за неке операције. Наредба Нађи датотеку је намењена само за
1224 једноставне упите, док уз наредбу Критеријум попуне окна можете
1225 спроводити и најмистериозније претраге.
1226 .\"NODE "    External panelize"
1227 .SH "    Критеријум попуне окна"
1228 Наредба Критеријум попуне окна вам омогућава да извршите спољашњи
1229 програм и да његов излаз претворите у садржај текућег окна.
1231 На пример, ако желите да у једном окну радите са свим симболичким
1232 везама из текућег директоријума, можете да користите критеријум попуне
1233 окна да бисте покренули следећу наредбу:
1236 find . \-type l \-print
1239 По завршетку наредбе, директоријумски садржај окна неће више бити
1240 списак свих датотека у директоријуму, већ списак свих симболичких веза.
1242 Ако желите да окно попуните списком свих датотека које сте преузели са
1243 сервера FTP\-а, можете да користите следећу наредбу awk\-а да бисте
1244 издвојили назив датотеке из датотека дневника преноса:
1247 awk '$9 ~! /incoming/ { print $9 }' < /var/log/xferlog
1250 Можете и сачувати често коришћене критеријуме попуне окна под описним
1251 називима, тако да се они касније могу брзо позвати. Ово се може
1252 урадити куцањем наредбе у реду за унос и притиском на дугме Додај
1253 ново. Онда унесите назив под којим желите да се сачува наредба.
1254 Следећи пут само изаберите ту наредбу из списка \- више никад нећете
1255 морати да је укуцавате.
1256 .\"NODE "    Hotlist"
1257 .SH "    Брзи списак"
1258 Наредба Брзи списак директоријума приказује натписе директоријума у
1259 брзом списку директоријума. Поноћни наредник ће прећи у директоријум
1260 који одговара изабраном натпису. Можете да уклоните постојеће и да
1261 доадте нове парове натписа и назива директоријума. Да бисте брзо
1262 додали нове дирекотријуме, можете да користите наредбу Додај у брзи
1263 списак (C\-x h), која додаје текући директоријум у брзи списак
1264 директоријума, питавши само за натпис.
1266 Ово убрзава промену директоријума на неки од често коришћених
1267 директоријума. Можете да размислите и о коришћењу променљиве CDPATH,
1268 као што је описано у опису
1269 .\"LINK2"
1270 наредбе уграђена пром.дир.
1271 .\"The cd internal command"
1272 .\"NODE "    Extension File Edit"
1273 .SH "    Уреди датотеку врста"
1274 Ово покреће ваш уређивач над датотеком
1275 .IR ~/.mc/bindings .
1276 Формат ове датотеке је следећи:
1278 Сви редови који почињу на # или празни редови се одбацују.
1280 Редови који почињу у првој колони би требало да су у следећем формату:
1282 .IR кључна_реч/израз ,
1283 тј. све од косе црте до знака за нови ред је
1284 .IR израз .
1286 .I кључна_реч
1287 може да буде:
1289 .I shell
1291 .I израз
1292 је врста (без џокерских знакова). Датотека задовољава услов ако се
1293 њено име завршава на
1294 .IR израз .
1295 На пример, израз:
1296 .I shell/.tar
1297 задовољава
1298 .IR *.tar .
1300 .I regex
1302 .I израз
1303 је регуларни израз. Датотека задовољава услов ако њен назив задовољава
1304 регуларни израз.
1306 .I type
1308 .I израз
1309 је регуларни израз. Датотека задовољава услов ако излаз наредбе
1310 .I file %f
1311 без почетног дела `назив_датотеке:' задовољава регуларни израз
1312 .IR израз .
1314 .I default
1315 \- (подразумевано) задовољава било која датотека.
1316 .I израз
1317 се занемарује.
1319 .I include
1320 \- означава општи одељак.
1321 .I израз
1322 је назив одељка.
1324 Други редови би требало да почињу размаком или табулатором и требало
1325 би да су у формату:
1326 .I кључна_реч=наредба
1327 (без размака око знака =), где би
1328 .I кључна_реч
1329 требало да буде:
1330 .I Open
1331 (покретање при притиску на тастер `Enter' или двоструком притиску
1332 дугмета миша),
1333 .I View
1334 (преглед са F3),
1335 .I Edit
1336 (уређивање са F4) или
1337 .I Include
1338 (за додавање правила из општег одељка).
1339 .I наредба
1340 је било која наредба љуске од једног реда, уз једноставну
1341 .\"LINK2"
1342 замену макроа\&.
1343 .\"Macro Substitution"
1345 Правила се задовољавају од врха до дна, па је стога редослед битан.
1346 Ако одговарајућа радња не постоји, претрага се наставља, као да
1347 правило није ни постојало (нпр. ако датотека задовољава први и други
1348 унос а радња под `View' (Преглед) недостаје у првом уносу, онда ће се
1349 при притиску на F3 користити радња под `View' из другог уноса).
1350 Правило
1351 .I default
1352 (подразумевано) би требало да задовољи све радње.
1353 .\"NODE "    Background jobs"
1354 .SH "    Позадински послови"
1355 Ово вам омогућава да управљате стањем било ког позадинског процеса
1356 Поноћног наредника (за сада се у позадини могу обављати само копирање
1357 и премештање датотека). Одавде можете да заустављате, поново покрећете
1358 и убијате позадинске послове.
1359 .\"NODE "    Menu File Edit"
1360 .SH "    Уреди датотеку менија"
1361 Кориснички мени је мени корисних радњи кога корисник може
1362 прилагођавати. Када приступите корисничком менију, користи се
1363 датотека .mc.menu из текућег директоријума, уколико она постоји, али само
1364 уколико је њен власник корисник или администратор (root) и није
1365 дозвољен упис у њу од стране других (света). Ако таква датотека није
1366 нађена, на исти начин се покушава са датотеком ~/.mc/menu, а иначе ПН
1367 користи подразумевану датотеку менија за цео систем
1368 @prefix@/share/mc/mc.menu.
1370 Формат датотеке менија је веома једноставан. Редови који почињу било
1371 чим осим размака или табулатора се узимају за ставке менија (да би се
1372 користио за пречицу, први знак би требало да буде слово). Сви редови
1373 који почињу размаком или табулатором су наредбе које ће се извршити
1374 при избору тог уноса.
1376 Када је неки од избора изабран, сви наредбени редови избора се
1377 копирају у привремену датотеку у привременом директоријуму (обично
1378 /usr/tmp) и онда се та датотека извршава. Ово омогућава кориснику да у
1379 меније смести обичне наредбе љуске. Такође, пре извршавања кода менија
1380 се примењује једноставна замена макроа. За више информација,
1381 погледајте одељак
1382 .\"LINK2"
1383 замена макроа\&.
1384 .\"Macro Substitution"
1386 Ево примера датотеке mc.menu:
1389 A       Истреса садржај тренутно изабране датотеке
1390         od \-c %f
1392 B       Уређује пријаву грешке и шаље је администратору
1393         I=`mktemp ${MC_TMPDIR:\-/tmp}/mail.XXXXXX` || exit 1
1394         vi $I
1395         mail \-s "Грешка у поноћном нареднику" root < $I
1396         rm \-f $I
1398 M       Чита пошту
1399         emacs \-f rmail
1401 N       Чита вести са Usenet\-а
1402         emacs \-f gnus
1404 H       Позива читач хипертекста info
1405         info
1407 J       Рекурзивно копира текући директоријум у друго окно
1408         tar cf \- . | (cd %D && tar xvpf \-)
1410 K       Прави издање текућег поддиректоријума
1411         echo \-n "Назив датотеке за расподелу: "
1412         read tar
1413         ln \-s %d `dirname %d`/$tar
1414         cd ..
1415         tar cvhf ${tar}.tar $tar
1417 = f *.tar.gz | f *.tgz & t n
1418 X       Издваја садржај компримоване датотеке врсте `tar'
1419         tar xzvf %f
1422 .B Услови подразумевања
1424 Пре сваке ставке менија могу се навести услови. Услов мора да почиње
1425 од прве колоне са знаком `='. Ако је услов тачан, ставка менија ће
1426 бити подразумевана ставка.
1429 Синтакса услова:        = <под\-усл>
1430   или:                  = <под\-усл> | <под\-усл> ...
1431   или:                  = <под\-усл> & <под\-усл> ...
1433 Под\-услови могу да буду:
1435   y <образац>           синтакса тренутне датотеке задовољава образац.
1436                         (само у менију уређивача)
1437   f <образац>           назив текуће датотеке задовољава образац?
1438   F <образац>           датотека у другом окну задовољава образац?
1439   d <образац>           текући директоријум задовољава образац?
1440   D <образац>           други директоријум задовољава образац?
1441   t <врста>             врста текуће датотеке је <врста>?
1442   T <врста>             врста друге датотеке је <врста>?
1443   x <називдат>          да ли је датотека извршна?
1444   ! <под\-усл>          негира резултат под\-услова
1447 Образац је обичан образац љуске или регуларни израз, што зависи од
1448 избора `обрасци љуске'. Можете да заобиђете глобалну вредност избора
1449 `обрасци љуске' стављањем `shell_patterns=x' у први ред датотеке
1450 менија (`x' може да буде 0 или 1).
1452 Врсту чине један или више следећих знакова:
1455   n     није директоријум
1456   r     обична датотека
1457   d     директоријум
1458   l     веза
1459   c     знаковни уређај
1460   b     блок уређај
1461   f     ПРУПРИ \- први у, први из (FIFO, цев)
1462   s     утичница
1463   x     извршна датотека
1464   t     означено
1467 На пример, `rlf' означава обичну датотеку, везу или прупри. Врста `t'
1468 је помало посебна, јер делује над окном уместо над датотеком. Услов
1469 `=t t' је тачан уколико постоје означене датотеке у текућем окну а
1470 нетачан уколико не постоје.
1472 Ако услов почиње са `=?' уместо са `=' биће приказан траг за
1473 поправљање кадгод се рачуна вредност услова.
1475 Услови се рачунају слева надесно. Ово значи да се
1477         = f *.tar.gz | f *.tgz & t n
1479 рачуна као
1481         ( (f *.tar.gz) | (f *.tgz) ) & (t n)
1484 Ево примера употребе услова:
1487 = f *.tar.gz | f *.tgz & t n
1488 L       Набраја садржај компримоване архиве врсте `tar'
1489         gzip \-cd %f | tar xvf \-
1492 .B Услови додавања
1494 Ако услов почиње знаком `+' (или `+?') уместо знаком `=' (или `=?'),
1495 онда се назива условом додавања. Ако је такав услов тачан, ставка
1496 менија ће бити укључена у мени. Ако је услов нетачан, ставка менија
1497 неће бити укључена у мени.
1499 Можете да комбинујете услове подразумевања са условима додавања
1500 почињући услов знаком `+=' или `=+' (или `+=?' или `=+?' ако желите
1501 траг за поправљање). Ако желите да користите два различита услова \-
1502 један за додавање а други за подразумевање, можете да пре ставке
1503 менија ставите два реда услова, један који почиње знаком `+' и други
1504 који почиње знаком `='.
1506 Коментари почињу знаком `#'. Додатни редови коментара морају да почињу
1507 знаком `#', размаком или табулатором.
1508 .\"NODE "  Options Menu"
1509 .SH "  Мени `Избори'"
1510 Поноћни наредник поседује неке изборе који се могу смењивати из
1511 неколико дијалога који су доступни из овог менија. Избори су укључени
1512 ако се испред њих налазе звездица или знак `x'.
1514 Наредба
1515 .\"LINK2"
1516 Подешавања
1517 .\"Configuration"
1518 отвара дијалог из кога можете променити већину поставки Поноћног
1519 наредника.
1521 Наредба
1522 .\"LINK2"
1523 Изглед
1524 .\"Layout"
1525 отвара дијалог из кога можете задати прегршт избора који управљају
1526 изгледом екрана ПН.
1528 Наредба
1529 .\"LINK2"
1530 Потврде
1531 .\"Confirmation"
1532 отвара дијалог из кога можете задати које радње желите да потврђујете.
1534 Наредба
1535 .\"LINK2"
1536 Битова у приказу
1537 .\"Display bits"
1538 отвара дијалог из кога можете да изаберете које знакове ваш терминал
1539 може да прикаже.
1541 Наредба
1542 .\"LINK2"
1543 Научи тастере
1544 .\"Learn keys"
1545 отвара дијалог из кога можете да испробате тастере који не функционишу
1546 на неким терминалима и да их поправите.
1548 Наредба
1549 .\"LINK2"
1550 Виртуални СД
1551 .\"Virtual FS"
1552 отвара дијалог из кога можете да задате неке изборе који су у вези са
1553 ВСД.
1555 Наредба
1556 .\"LINK2"
1557 Сачувај подешавања
1558 .\"Save Setup"
1559 чува текуће поставке менија `Лево', `Десно' и `Избори'. Такође се чува
1560 и нешто других поставки.
1561 .\"NODE "    Configuration"
1562 .SH "    Подешавања"
1563 Избори из овог дијалога се деле у три групе: Избори окна, Пауза после
1564 покретања и Други избори.
1566 .B Избори окна
1568 .I Прикажи резервне датотеке.
1569 Ако је ово укључено, Поноћни наредник ће приказати датотеке које се
1570 завршавају тилдом (~). Иначе оне неће бити приказане (као код избора
1571 `\-B' ГНУ\-ове наредбе `ls').
1573 .I Прикажи сакривене датотеке.
1574 Ако је ово укључено, Поноћни наредник ће приказати све датотеке које
1575 почињу тачком (као наредба `ls \-a').
1577 .I После ознаке иди доле.
1578 Ако је ово укључено, ред за бирање ће се померати надоле када означите
1579 датотеку (било тастера `Insert').
1581 .I Падајући менији.
1582 Ако је овај избор укључен, падајући менији биће отворени приликом
1583 притиска на тастер
1584 .BR "F9".
1585 Иначе, добићете само наслов менија и мораћете да мени отворите преко
1586 тастера са стрелицама или пречицама. Препоручује се да користите
1587 пречице.
1589 .I Мешани приказ.
1590 Ако је овај избор укључен, датотеке и директоријуми ће бити приказани
1591 помешано. Ако је овај избор искључен, директоријуми (и везе ка
1592 директоријумима) ће бити приказани на почетку списка а друге датотеке
1593 испод њих.
1595 .I Брзо учитавање директоријума.
1596 Ако је овај избор укључен, Поноћни наредник ће употребљавати трик да
1597 одреди да ли се садржај директоријума променио. Трик се састоји у томе
1598 да се директоријум освежава само ако је промењен и\-чвор директоријума;
1599 ово значи да се поновно учитавање дешава само при стварању или брисању
1600 датотека. Ако је оно што се променило и\-чвор датотеке у директоријуму
1601 (промена величине датотеке, режима или власника, итд.), приказ се не
1602 ажурира. Тада, уколико сте укључили овај избор, морате ручно (уз C\-r)
1603 да освежите садржај директоријума.
1605 .B Пауза после покретања
1607 После извршавања ваших наредби, Поноћни наредник се може паузирати,
1608 тако да имате могућност да прегледате излаз наредбе. Постоје три
1609 могуће поставке ове променљиве:
1611 .I Никад.
1612 Ово значи да не желите да видите излаз ваше наредбе. Ако користите
1613 конзолу ГНУ\-а или FreeBSD\-а или Икс терминал, моћи ћете да видите
1614 излаз наредбе куцајући C\-o.
1616 .I На глупим терминалима.
1617 Добићете поруку о паузи на терминалима који нису способни да прикажу
1618 излаз последње извршене наредбе (сваки терминал који није Икс терминал
1619 или конзола ГНУ\-а).
1621 .I Увек.
1622 Програм ће паузирати после извршавања свих ваших наредби.
1624 .B Други избори
1626 .I Брбљиви рад.
1627 Ово смењује брбљивост (приказивање дијалога за сваку операцију) код
1628 операција копирања, преименовања и брисања. Ако имате спори терминал,
1629 можда ћете желети да искључите брбљиви рад. Он се аутоматски искључује
1630 ако је брзина вашег терминала мања од 9600 б/с.
1632 .I Рачунај укупне збирове.
1633 Ако је овај избор укључен, Поноћни наредник рачуна укупне величине у
1634 бајтовима и укупни број датотеке пре било које операције копирања,
1635 преименовања и брисања. Ово ће вам приказати тачније показатеље
1636 напретка науштрб нешто брзине. Овај избор нема ефекта ако је искључен
1637 избор
1638 .IR "Брбљиви рад".
1640 .I Обрасци љуске.
1641 Наредбе избора, одизбора и филтрирања подразумевано користе љусколике
1642 регуларне изразе. Да би се ово постигло, примењују се следећа
1643 претварања: знак `*' се замењује ниском `.*' (нула или више знакова);
1644 знак `?' се замењује знаком `.' (тачно један знак) а знак `.'
1645 дословном тачком. Ако је овај избор искључен, регуларни изрази су
1646 као они описани у упутству за ed(1).
1648 .I Аутоматско чување подешавања.
1649 Ако је овај избор укључен, подесиви избори Поноћног наредника ће бити
1650 сачувани у датотеци ~/.mc/ini при изласку из Поноћног наредника.
1652 .I Аутоматски менији.
1653 Ако је овај избор укључен, при покретању Поноћног наредника ће бити
1654 позван кориснички мени. Ово је корисно за изградњу менија за
1655 почетнике.
1657 .I Користи уграђени уређивач.
1658 Ако је овај избор укључен, за уређивање датотека ће бити коришћен
1659 уграђени уређивач датотека. Ако је овај избор искључен, биће коришћен
1660 уређивач задан у променљивој окружења
1661 .BR "EDITOR".
1662 Ако уређивач није задан, биће коришћен
1663 .BR "vi".
1664 Погледајте одељак о
1665 .\"LINK2"
1666 уграђеном уређивачу датотека\&.
1667 .\"Internal File Editor"
1669 .I Користи уграђени прегледач.
1670 Ако је овај избор укључен, за преглед датотека биће коришћен уграђени
1671 прегледач датотека. Ако је овај избор искључен, биће коришћен
1672 страничник задан у променљивој окружења
1673 .BR "PAGER".
1674 Ако страничник није задан, биће коришћена наредба
1675 .BR "view".
1676 Погледајте одељак о
1677 .\"LINK2"
1678 уграђеном прегледачу датотека\&.
1679 .\"Internal File Viewer"
1681 .I Допуна: прикажи све.
1682 У случају да је допуна двосмислена, Поноћни командир ће подразумевано
1683 отворити прозор са свим могућим 
1684 .\"LINK2"
1685 допунама\&,
1686 .\"Completion"
1687 али само уколико притиснете
1688 .B M\-Tab
1689 и други пут. Први пут ће само допунити онолико колико је то могуће и
1690 писнути у случају двосмислености. Укључите овај избор ако желите да
1691 видите све могуће допуне после само једног притиска на
1692 .BR "M\-Tab".
1694 .I Ротирајућа црта.
1695 Ако је овај избор укључен, Поноћни наредник ће у својству показатеља
1696 напретка приказати ротирајућу црту у доњем десном углу.
1698 .I Lynx\-олико кретање.
1699 Ако је овај избор укључен, моћи ћете да користите тастере са
1700 стрелицама да бисте се аутоматски пребацили у директоријум ако је
1701 текући избор поддиректоријум а наредбени ред празан. Подразумевано је
1702 овај избор искључен.
1704 .I Пром.дир. прати везе.
1705 Овај избор, у случају да је постављен, казује Поноћном нареднику да
1706 прати логички ланац директоријума при промени текућег директоријума,
1707 било у окнима, било при коришћењу наредбе `cd' (промена
1708 директоријума). Ово је подразумевано понашање љуске `bash'. Када је
1709 овај избор искључен, Поноћни наредник ће пратити праву структуру
1710 директоријума, па ће вас наредба `cd ..' (постављање текућег
1711 директоријума на родитељски директоријум), у случају да сте ушли у
1712 директоријум преко везе, пребацити у стварног родитеља текућег
1713 директоријума, а не у директоријум у ком је веза.
1715 .I Безбедно брисање.
1716 Ако је овај избор укључен, он отежава ненамерно брисање датотека.
1717 Наиме, тада је подразумевани избор у дијалозима потврде `Не' уместо
1718 `Да'. Овај избор је подразумевано искључен.
1719 .\"NODE "    Layout"
1720 .SH "    Изглед"
1721 Дијалог Изглед вам омогућује да промените општи изглед екрана. Можете
1722 да задате да ли ће бити приказани ред менија, наредбени одзивник, ред
1723 савета и ред функцијских тастера. У конзолама ГНУ\-а или FreeBSD\-а
1724 можете да задате колико редова је приказано у прозору излаза.
1726 Остатак екранске области заузимају два директоријумска окна. Можете да
1727 задате да ли се та област дели усправно или положено. Подела може бити
1728 подједнака или можете да задате неједнаку поделу.
1730 Можете да задате да ли би требало истицати посебним
1731 .\"LINK2"
1732 бојама
1733 .\"Colors"
1734 .I дозволе
1736 .IR "врсте датотека".
1737 Ако је укључено истицање дозвола, делови
1738 .\"LINK2"
1739 поља приказа
1740 .\"Listing Mode..."
1741 .I perm (дозволе)
1743 .IR "mode (окталне дозволе)",
1744 који се примењују на корисника Поноћног наредника ће бити истакнути
1745 бојом коју задаје кључна реч
1746 .IR "selected".
1747 Ако је укључено истицање врста датотека, датотеке се фарбају у складу
1748 са њиховом врстом (нпр. директоријум, датотека сржи, извршна датотека,
1749 итд.).
1751 Ако је укључен избор
1752 .IR "Прикажи мини стање",
1753 при дну окана се приказује један ред података о стању тренутно
1754 изабране ставке.
1756 Када је покренут у имитатору терминала за Икс, Поноћни наредник
1757 поставља наслов терминалског прозора на текући радни директоријум и
1758 ажурира га по потреби. Ако је ваш имитатор терминала покварен и видите
1759 неисправан излаз при покретању и промени текућег директоријума,
1760 искључите избор
1761 .IR "Наслов прозора Икс терминала".
1762 .\"NODE "    Confirmation"
1763 .SH "    Потврде"
1764 У овом менију можете подесити изборе потврде при брисању, преписивању
1765 датотека, извршавању датотека притиском на тастер `enter' и завршавању
1766 рада у програму.
1767 .\"NODE "    Display bits"
1768 .SH "    Битова у приказу"
1769 Ово се користи за подешавање опсега видљивих знакова на екрану. Ово
1770 подешавање може да буде `7 бита' или `7\-bit ASCII' ако ваш терминал
1771 или библиотека `curses' подржавају само седмобитни излаз. Поставка
1772 `ISO\-8859\-1' приказује све знаке из мапе изо 8859\-1 а `Пуно осмобитно'
1773 је за оне терминале који могу да прикажу пуне осмобитне знаке.
1774 .\"NODE "    Learn keys"
1775 .SH "    Научи тастере"
1776 Овај дијалог вам омогућава да испробате и промените функцијске
1777 тастере, курсорске стрелице и неке друге тастере, како би они исправно
1778 радили на вашем терминалу. Често ово није случај, јер су многе
1779 терминалске базе непотпуне или покварене.
1781 Можете се кретати уз помоћ тастера `Tab' и пречица за кретање програма
1782 `vi' (`h' лево, `j' наниже, `k' навише и `l' десно). Чим једном
1783 притиснете било који тастер за померање курсора и он је препознат,
1784 можете користити и њега.
1786 Можете испробавати тастере притиском на сваки од њих. Када притиснете
1787 тастер и он је исправно препознат, поред назива тог тастера би требало
1788 да се појави `Да'. Чим је тастер означен са `Да', он поприма своје
1789 уобичајено значење, нпр. при првом притиску на F1 обавиће се само
1790 провера тог тастера, али после ње ће притисак на тај тастер приказати
1791 помоћ. Исто важи и за тастере са стрелицама. Тастер `Tab' би требало
1792 увек да функционише.
1794 Ако неки тастери не раде исправно, нећете видети `Да' при притиску на
1795 њих. Онда ћете можда желети да их измените. То можете учинити
1796 притиском на дугме са називом тог тастера (мишем или притиском на
1797 тастер `Enter' или размакницу после бирања дугмета тастером `Tab' или
1798 стрелицама). Онда ће се појавити прозор који ће од вас тражити да
1799 притиснете тај тастер. Притисните га и сачекајте док прозор не
1800 нестане. Ако желите да прекинете, притисните само једном тастер
1801 `Escape' и сачекајте.
1803 Кад завршите са свим тастерима, можете да их сачувате. Дефиниције
1804 тастера које сте задали ће бити уписане у одељак [terminal:TERM] ваше
1805 датотеке ~/.mc/ini (где `TERM' представља назив вашег текућег
1806 терминала). Дефиниције тастера који су већ исправно радили се не
1807 чувају.
1808 .\"NODE "    Virtual FS"
1809 .SH "    Виртуални СД"
1810 Овај избор вам пружа могућност управљања подешавањима
1811 .\"LINK2"
1812 виртуалног система датотека\&.
1813 .\"Virtual File System"
1815 Поноћни наредник чува у меморији податке о неким виртуалним системима
1816 датотека да би убрзао приступ датотекама из тог система (нпр. спискови
1817 датотека добављени са сервера FTP\-а).
1819 Такође, како би приступио садржају компримованих датотека (нпр.
1820 компримованих датотека врсте `tar'), Поноћни наредник мора да створи
1821 привремену некомпримовану датотеку на вашем диску.
1823 Како и подаци у меморији и привремене датотеке на диску заузимају
1824 ресурсе, можда ћете желети да подесите параметре остављених података
1825 како бисте смањили количину употребљених ресурса или повећали брзину
1826 приступа често коришћеним системима датотека.
1828 .I Систем датотека врсте `tar'
1829 мора да прочита целу датотеку само да би приказао списак датотека,
1830 због формата архива врсте `tar'. Како је већина датотека врсте `tar'
1831 обично компримована, (обичне датотеке врсте `tar' су угрожена врста),
1832 систем датотека врсте `tar' мора да их отпакује на диск, на привремено
1833 место, и тек тада приступи отпакованој датотеци као што би приступио
1834 обичној датотеци врсте `tar'.
1836 Сад, пошто сви ми волимо да разгледамо датотеке и датотеке врсте `tar'
1837 свуда на диску, уобичајено је да ћете напустити датотеку врсте `tar' и
1838 касније је поново посетити. Пошто је отпакивање споро, Поноћни
1839 наредник ће на одређено време смештати све податке у меморију. Када то
1840 одређено време истекне, биће ослобођени сви ресурси додељени том
1841 систему датотека. Подразумевано време чекања је један минут.
1843 .\"LINK2"
1844 Систем датотека FTP\-а
1845 .\"FTP File System"
1846 (ftpfs) вам омогућава да разгледате директоријуме на удаљеним
1847 серверима FTP\-а. Он садржи неколико избора.
1849 .I анонимна лозинка за ftp
1850 је лозинка која ће се користити када се пријављујете као `anonymous'.
1851 Нека места захтевају исправну адресу епоште. Са друге стране,
1852 вероватно не желите да остављате вашу праву адресу епоште на
1853 непровереним местима, а посебно уколико не користите филтрирање
1854 нежељене поште.
1856 ftpfs чува списак директоријума који добавља са сервера FTP\-а у
1857 остави. Време трајања оставе се може подесити избором
1858 .IR "`истекло време за оставу дир. ftpfs\-а'".
1859 Ниска вредност овог избора може успорити сваку радњу над ftpfs\-ом, јер
1860 онда свака радња захтева слање захтева серверу FTP\-а.
1862 Можете да задате посредничког домаћина FTP\-а. Пазите, јер је већина
1863 модерних заштитних зидова у потпуности неприметна, макар за FTP
1864 (погледајте доле), па се посредници за FTP сматрају застарелим.
1866 Ако није укључено
1867 .IR "Увек користи посредника за ftp",
1868 можете да користите узвичник да бисте укључили посредника за извесне
1869 домаћине. Погледајте одељак
1870 .\"LINK2"
1871 Систем датотека FTP\-а
1872 .\"FTP File System"
1873 за примере.
1875 Ако је овај избор укључен, програм ће или: гледати датотеку
1876 @prefix@/lib/mc/mc.no_proxy и тражити редове који садрже називе
1877 домаћина који су локални (ако назив домаћина почиње тачком,
1878 претпоставља се да се ради о домену) и претпоставиће да су називи
1879 домаћина без тачака непосредно приступачни. Свим другим домаћинима ће
1880 се приступати кроз заданог посредника за FTP.
1882 Можете да укључите употребу датотеке
1883 .IR "~/.netrc",
1884 у којој се чувају корисничка имена и лозинке за сервере ftp\-а.
1885 Погледајте netrc(5) за опис формата датотке .netrc.
1887 .I Користи пасивни режим
1888 укључује употребу пасивног режима FTP\-а, при коме повезивање ради
1889 преноса података покреће клијент, а не сервер. Овај избор се
1890 препоручује и подразумевано је укључен. Ако се овај избор искључи,
1891 податковна повезивања покреће сервер. Ово може да не ради са одређеним
1892 заштитним зидовима.
1893 .\"NODE "    Save Setup"
1894 .SH "    Сачувај подешавања"
1895 При покретању, Поноћни наредник ће покушати да учита податке о
1896 покретању из датотеке ~/.mc/ini. Ако ова датотека не постоји, учитаће
1897 податке из датотеке са подешавањима за цео систем. Ако ни она не
1898 постоји, ПН ће користити подразумеване поставке.
1900 Наредба
1901 .I Сачувај подешавања
1902 ствара датотеку ~/.mc/ini чувањем текућих поставки менија
1903 .\"LINK2"
1904 `Лево', `Десно'
1905 .\"Left and Right Menus"
1907 .\"LINK2"
1908 `Избори'\&.
1909 .\"Options Menu"
1911 Ако укључите избор
1912 .IR "Аутоматско чување подешавања",
1913 ПН ће увек чувати текуће поставке при излазу.
1915 Постоје и поставке које се не могу променити из менија. Да бисте
1916 променили те поставке, морате да уређујете датотеку са поставкама из
1917 вашег омиљеног уређивача. Погледајте одељак
1918 .\"LINK2"
1919 Посебне поставке
1920 .\"Special Settings"
1921 за више информација.
1922 .SH ""
1923 .\"NODE "Executing operating system commands"
1924 .SH "Извршавање наредби оперативног система"
1925 Можете да извршите наредбе укуцавши их непосредно у ред за унос
1926 Поноћног наредника, или избором програма кога желите да извршите редом
1927 за бирање у окну и притиском на тастер `Enter'.
1929 Уколико притиснете тастер `Enter' над датотеком која није извршна,
1930 Поноћни наредник ће упоредити врсту изабране датотеке са врстама из
1931 .\"LINK2"
1932 датотеке врста\&.
1933 .\"Extension File Edit"
1934 Ако је пронађена врста која одговара траженој, онда ће се извршити код
1935 придружен тој врсти. Пре извршења наредбе врши се веома једноставно
1936 .\"LINK2"
1937 раширење макроа\&.
1938 .\"Macro Substitution"
1939 .\"NODE "  The cd internal command"
1940 .SH "  Уграђена наредба пром.дир."
1941 Наредбу
1942 .I cd (промена текућег директоријума)
1943 тумачи Поноћни наредник; она се не предаје наредбеној љусци ради
1944 извршавања. Стога се можда неће вршити сва она згодна раширења и
1945 замене макроа које обавља ваша љуска, иако ће се нека примењивати:
1947 .I Замена тилде.
1948 Тилда (~) ће се заменити називом вашег домаћег директоријума, а ако
1949 додате корисничко име после тилде, биће замењена називом корисничког
1950 директоријума заданог корисника.
1952 На пример, ~guest представља домаћи директоријум корисника guest, а
1953 ~/guest је директоријум под именом guest у вашем домаћем
1954 директоријуму.
1956 .I Претходни директоријум.
1957 Можете скочити на директоријум који сте претходно користили уз посебан
1958 назив директоријума: `\-', овако:
1959 .B cd \-
1961 .I Директоријуми CDPATH\-а.
1962 Ако се директоријум задан у наредби
1963 .B cd
1964 не налази у текућем директоријуму, Поноћни наредник ће користити
1965 вредност променљиве окружења
1966 .B CDPATH
1967 да би тражио директоријум у било ком директоријуму наведеном у тој
1968 променљивој.
1970 На пример, могли бисте да подесите вашу променљиву
1971 .B CDPATH
1972 на ~/src:/usr/src, тиме омогућивши да пређете у било који
1973 поддиректоријум унутар директоријума ~/src и /usr/src, и то са било
1974 ког места у систему датотека, користећи његов релативни назив (нпр. cd
1975 linux би вас одвело у /usr/src/linux).
1976 .\"NODE "  Macro Substitution"
1977 .SH "  Замена макроа"
1978 Приликом приступа
1979 .\"LINK2"
1980 корисничком менију\&,
1981 .\"Menu File Edit"
1982 извршења
1983 .\"LINK2"
1984 наредбе зависне од врсте\&,
1985 .\"Extension File Edit"
1986 или покретања наредбе из уноса наредбеног реда, врши се једноставна
1987 замена макроа.
1989 Макрои су следећи:
1991 .I %i
1992 Увлачење белинама, једнако позицији колоне курсора. Примењује се само
1993 у менију уређивача.
1995 .I %y
1996 Врста синтаксе текуће датотеке. Примењује се само у менију уређивача.
1998 .I %k
1999 Назив датотеке блока уређивача.
2001 .I %e
2002 Назив датотеке са грешкама.
2004 .I %m
2005 Назив текуће датотеке менија.
2007 .IR %f " и " %p
2008 Назив текуће датотеке.
2010 .I %x
2011 Врста текуће датотеке.
2013 .I %b
2014 Назив текуће датотеке без врсте.
2016 .I %d
2017 Назив текућег директоријума.
2019 .I %F
2020 Назив текуће датотеке у неизабраном окну.
2022 .I %D
2023 Назив директоријума у неизабраном окну.
2025 .I %t
2026 Тренутно означене датотеке.
2028 .I %T
2029 Означене датотеке у неизабраном окну.
2031 .IR %u " и " %U
2032 Слични макроима %t и %T, али с том разликом што се датотеке
2033 одозначавају. Можете да користите овај макро једном за ставку менија
2034 или датотеку врста, јер при следећем извршавању ниједна датотека неће
2035 бити означена.
2037 .IR %s " и " %S
2038 Код изабраних датотека: означене датотеке, уколико постоје. У
2039 супротном, назив текуће датотеке.
2041 .I %cd
2042 Ово је посебан макро који се користи за постављање текућег
2043 директоријума на директоријум задан пре макроа. Ово се пре свега
2044 користи као спрега за 
2045 .\"LINK2"
2046 виртуални систем датотека\&.
2047 .\"Virtual File System"
2049 .I %view
2050 Овај макро се користи за покретање уграђеног прегледача. Он се може
2051 користити засебно, или уз аргументе. Уколико му задате аргументе, они
2052 би требало да се окруже витичастим заградама.
2054 Аргументи су следећи:
2055 .I ascii
2056 да би се захтевао режим аскија;
2057 .I hex
2058 да би се захтевао хексадекадни режим;
2059 .I nroff
2060 да би се наложило прегледачу да тумачи низове за полуцрна слова и
2061 подвлачење програма nroff;
2062 .I unformatted
2063 да би се наложило прегледачу да не тумачи наредбе nroff\-а за полуцрна
2064 слова и подвлачење.
2066 .I %%
2067 Знак %
2069 .I %{неки текст}
2070 Пита за замену. Приказује се прозор за унос а текст унутар витичастих
2071 заграда се користи као одзивник. Макро се замењује текстом који је
2072 унео корисник. Корисник може да притисне тастере ESC или F10 за
2073 поништавање. Овај макро још увек не ради у наредбеном реду.
2075 .I %var{ENV:подраз}
2076 Уколико променљива љуске
2077 .I ENV
2078 није постављена, користи се вредност
2079 .IR "подраз".
2080 Иначе, користи се вредност променљиве
2081 .IR "ENV".
2082 .\"NODE "  The subshell support"
2083 .SH "  Подршка за подљуске"
2084 Подршка за подљуске је избор у време превођења програма; она ради са
2085 љускама bash, tcsh и zsh.
2087 Када се код подљуске покрене, Поноћни наредник ће зачети упоредни
2088 примерак љуске (оне задане у променљивој
2089 .BR "SHELL",
2090 а ако она није задана, онда оне у датотеци /etc/passwd) и покренути га
2091 у псеудотерминалу; уместо се да покреће нова љуска сваки пут при
2092 извршењу наредбе, наредба ће бити прослеђена подљусци као да сте је ви
2093 укуцали. Ово вам омогућава и да мењате променљиве љуске, користите
2094 функције љуске и задајете надимке који ће важити до изласка из
2095 Поноћног наредника.
2097 Уколико користите љуску
2098 .BR "bash",
2099 можете да задате наредбе које се извршавају при покретању подљуске у
2100 вашој датотеци ~/.mc/bashrc а посебне мапе тастатуре у датотеци
2101 ~/.mc/inputrc.
2102 Корисници љуске
2103 .B tcsh
2104 могу да задају наредбе које се извршавају при покретању у датотеци
2105 ~/.mc/tcshrc.
2107 При употреби кода подљуске, можете било када да обуставите апликације
2108 пречицом C\-o и вратите се у Поноћног наредника; уколико сте обуставили
2109 апликацију, нећете моћи да се покрећете друге спољашње наредбе све док
2110 не завршите рад у апликацији коју сте обуставили.
2112 Додатна одлика употребе подљуски је да се за одзивник који приказује
2113 Поноћни наредник користи исти одзивник који користите у љусци.
2115 Одељак
2116 .\"LINK2"
2117 ИЗБОРИ
2118 .\"OPTIONS"
2119 садржи више информација о томе како можете да управљате кодом
2120 подљуски.
2121 .\"NODE "Chmod"
2122 .SH "Промена дозвола"
2123 Прозор `Промена дозвола' се користи за промену битова атрибута групе
2124 датотека и директоријума. Он се може покренути пречицом C\-x c.
2126 Прозор `Промена дозвола' се састоји из два дела \-
2127 .I Дозволе
2129 .IR Датотека .
2131 У одељку Датотека су приказани назив датотеке или директоријума и
2132 њене дозволе у окталном облику, као и њен власник и група.
2134 У одељку Дозволе постоји низ кућица које одговарају битовима атрибута
2135 датотеке. При промени битова атрибута, видећете да се октална вредност
2136 у одељку Датотека мења.
2138 Да бисте се померали између контрола (дугмади и кућица), користите
2139 .I тастере са стрелицама
2140 или тастер
2141 .IR "`Tab'".
2142 Да бисте променили стање кућица или изабрали дугме користите
2143 .I размакницу.
2144 Такође можете да користите пречице са дугмади да бисте их брже
2145 активирали. Пречице су приказане у виду истакнутих слова на дугмадима.
2147 Да бисте поставили битове атрибута, користите тастер `Enter'.
2149 При раду са групом датотека или директоријума, потребно је само да
2150 притиснете тастер миша када је показивач над битовима које желите да
2151 поставите или очистите. Када сте изабрали битове које желите да
2152 промените, изаберите једно од дугмади (Постави означене или Очисти
2153 означене).
2155 На крају, да бисте атрибуте поставили дословно на оне које сте задали,
2156 можете да користите дугме
2157 .B [Постави све]
2158 које ће радити над свим означеним датотекама.
2160 .B [Све означене]
2161 поставља само означене атрибуте за све изабране датотеке
2163 .B [Постави означене]
2164 поставља означене битове у атрибутима свих изабраних датотека
2166 .B [Очисти означене]
2167 чисти означене битове у атрибутима свих изабраних датотека
2169 .B [Постави]
2170 поставља атрибуте једне датотеке
2172 .B [Поништи]
2173 поништава наредбу промене дозвола
2174 .\"NODE "Chown"
2175 .SH "Промена власника"
2176 Наредба промене власника се користи да би се променио власник/група
2177 датотеке. Пречица за ову наредбу је C\-x o.
2178 .\"NODE "Advanced Chown"
2179 .SH "Напредна промена власника"
2180 Наредба Напредна промена власника представља комбинацију наредби
2181 .\"LINK2"
2182 Промена дозвола
2183 .\"Chmod"
2185 .\"LINK2"
2186 Промена власника
2187 .\"Chown"
2188 у један прозор. Можете да одједном промените дозволе и власника/групу
2189 датотека.
2190 .\"NODE "File Operations"
2191 .SH "Операције над датотекама"
2192 При копирању, премештању или брисању датотека Поноћни наредник
2193 приказује дијалог операција над датотекама. Он приказује датотеке које
2194 се тренутно обрађују и проценат текуће датотеке који је обрађен. Ред
2195 са бројем приказује колико је означених датотека обрађено. Ред са
2196 бајтовима приказује обрађени проценат укупне величине означених
2197 датотека. Уколико је брбљивост искључена, неће бити приказани редови
2198 датотеке и бајтова.
2200 У дну дијалога постоје два дугмета. Притиском на дугме Прескочи,
2201 остатак текуће датотеке ће бити прескочен. Притиском на дугме Прекини,
2202 цела операција ће бити прекинута а остале датотеке прескочене.
2204 Постоје још три друга дијалога које можете да покренете током
2205 операција са датотекама.
2207 Дијалог грешке вас обавештава о врсти грешке и садржи три избора.
2208 Обично ћете бирати дугме Прескочи да бисте прескочили датотеку или
2209 дугме Прекини да бисте прекинули целокупну операцију. Можете такође да
2210 изаберете дугме Понови уколико сте проблем решили са другог терминала.
2212 Дијалог замене се приказује када покушате да копирате или преместите
2213 датотеку преко постојеће датотеке. Дијаог приказује датуме и величине
2214 обеју датотека. Притисните дугме Да како бисте преписали датотеку,
2215 дугме Не како бисте прескочили датотеку, дугме Све да бисте преписали
2216 све датотеке, дугме Ништа да не препишете ниједну датотеку а дугме
2217 Ажурирај да бисте преписали датотеку ако је изворна датотека новија од
2218 одредишне. Можете да прекинете целу операцију притиском на дугме
2219 Прекини. 
2221 Дијалог рекурзивног брисања се приказује када покушате да обришете
2222 директоријум који није празан. Притисните дугме Да како бисте
2223 рекурзивно обрисали директоријум, дугме Не како бисте прескочили
2224 директоријум, дугме Све како бисте обрисали све директоријуме а дугме
2225 Ништа како бисте прескочили све непразне директоријуме. Можете да
2226 прекинете целу операцију притиском на дугме Прекини. Уколико изаберете
2227 дугме Да или Све, бићете упитани за потврду. Притисните Да само
2228 уколико сте заиста уверени да желите да рекурзивно бришете тај
2229 директоријум.
2231 Уколико сте означили датотеке и над њима спровели операцију,
2232 одозначиће се само датотеке над којима је операција успела. Датотеке
2233 које нису успеле или су прескочене остају означене.
2234 .\"NODE "Mask Copy/Rename"
2235 .SH "Копирање/преименовање са маском"
2236 Операције копирања/премештања вам омогучавају да на лак начин
2237 преносите називе датотека. Да бисте то урадили, морате да задате
2238 исправну изворну маску, и да задате неке џокерске знаке, обично у
2239 наставку одредишта. Све датотеке које одговарају изворној масци ће
2240 бити копиране/преименоване у складу са одредишном маском. Уколико
2241 постоје означене датотеке, биће преименоване само означене датотеке
2242 које одговарају изворној масци.
2244 Постоје и други избори које можете да поставите:
2246 .B Прати везе
2248 одређује да ли да се симвезе и тврде везе из изворног директоријума (и
2249 рекурзивно из поддиректоријума) превежу у одредишном директоријуму или
2250 да им се прекопира садржај.
2252 .B Зарони у поддиректоријуме
2254 одређује шта се ради када би требало копирати изворни директоријум,
2255 али одредишни директоријум већ постоји. Подразумевана радња је да се
2256 садржај изворног директоријума копира у одредишни директоријум.
2257 Укључивањем овог избора изворни директоријум ће копирати као
2258 поддиректоријум одредишног директоријума.
2260 На пример, уколико желите да копирате директоријум
2261 .I `/trla'
2262 који садржи датотеку
2263 .I `baba'
2265 .IR `/lan/trla' ,
2266 који већ постоји. Подразумевано (када избор
2267 .B Зарони у поддиректоријуме
2268 није постављен), ПН ће копирати датотеку
2269 .I `/trla/baba'
2270 у датотеку
2271 .IR `/lan/trla/baba' .
2272 Укључивањем овог избора биће створен директоријум
2273 .IR `/lan/trla/trla' ,
2274 а датотека
2275 .I `/trla/baba'
2276 ће бити копирана у
2277 .IR `/lan/trla/trla/baba' .
2279 .B Очувај атрибуте
2281 одређује да ли да се чувају дозволе, датуми и (у случају да сте
2282 администратор) власник изворних датотека. Ако овај избор није
2283 постављен, поштоваће се текућа вредност подразумеване маске (umask).
2285 .B Користи обрасце љуске: укључено
2287 Када је избор Обрасци љуске укључен, можете да користите џокерске
2288 знаке `*' и `?' у изворној масци. Они функционишу на исти начин као у
2289 љусци. У одредишној масци су дозвољени само џокерски знаци `*' и
2290 `\\<цифра>'. Први џокерски знак `*' у одредишној масци одговара првој
2291 џокерској групи из изворне маске, други знак `*' одговара другој, итд.
2292 Џокерски знак `\\1' одговара првој џокерској групи из изворне маске,
2293 знак `\\2' другој, и тако даље до `\\9'. Џокерски знак `\\0'
2294 представља цео назив изворне датотеке.
2296 Ево два примера:
2298 Ако је изворна маска `*.tar.gz', одредиште је `/bla/*.tgz' а датотека
2299 која се копира `foo.tar.gz', копија ће се звати `foo.tgz' у
2300 директоријуму `/bla'.
2302 Уколико претпоставимо да желите да замените основни део назива и
2303 врсту, како би датотека `dato.c' постала `c.dato' итд, било би
2304 потребно да задате изворну маску `*.*' а одредишну `\\2.\\1'.
2306 .B Користи обрасце љуске: искључено
2308 Уколико је избор Обрасци љуске искључен, ПН неће самостално груписати
2309 обрасце. У изворној масци ћете морати да користите изразе као што је
2310 `\\(...\\)' да бисте задали значење за џокерске знаке у одредишној
2311 масци. Ово је флексибилније, али и захтева више куцања. Иначе,
2312 одредишне маске су сличне ситуацији у којој су обрасци љуске укључени.
2314 Ево два примера:
2316 Ако је изворна маска `^\\(.*\\)\\.tar\\.gz$', одредишна маска
2317 `/lan/*.tgz' а датотеку би требало копирати у `baba.tar.gz', копија ће
2318 се наћи у `/lan/baba.tgz'.
2320 Претпоставимо да желите да замените основни назив датотеке и врсту,
2321 како би датотека `dato.c' постала `c.dato' итд. Изворна маска за ово
2322 је `^\\(.*\\)\\.\\(.*\\)$' а одредишна `\\2.\\1'.
2324 .B Претварања великих у мала слова и обрнуто
2326 Можете и да промените да ли су слова мала или велика у називима
2327 датотека. Уколико користите `\\u' или `\\l' у одредишној масци,
2328 следећи знак ће бити претворен у велика слова или мала слова, тим
2329 редом.
2331 Уколико користите `\\U' или `\\L' у одредишној масци, следећи знаци ће
2332 бити претворени у велика или мала слова, тим редом, све до следећег
2333 `\\E', `\\U', `\\L' или краја назива датотеке.
2335 `\\u' и `\\l' су јачи од `\\U' и `\\L'.
2337 На пример, уколико је изворна маска `*' (при укљученим обрасцима
2338 љуске) или `^\\(.*\\)$' (при искљученим обрасцима љуске) а одредишна
2339 маска је `\\L\\u*', називи датотека ће бити пребачени у такве, који
2340 имају почетно велико, а остала мала слова.
2342 Можете да користите и `\\' као знак за цитирање. На пример, `\\\\' је
2343 обрнута коса црта а `\\*' је звездица.
2344 .\"NODE "Internal File Viewer"
2345 .SH "Уграђени прегледач датотека"
2346 Уграђени прегледач датотека пружа два режима приказа: аски и
2347 хексадекадни. Да бисте сменили приказе, користите тастер F4. Уколико
2348 имате инсталиран ГНУ\-ов програм gzip, он ће бити коришћен за
2349 самораспакивање датотека по потреби.
2351 Прегледач ће покушати да користи најбољи начин за приказ података који
2352 пружа ваш систем или врста датотека. Уграђени прегледач датотека ће
2353 тумачити неке низове ниски како би поставио атрибуте полуцрног или
2354 подвученог исписа, на тај начин улепшавајући приказ ваших датотека.
2356 У хексадекадном режиму могућност за претраживање прихвата текст под
2357 наводницима и константне бројеве. Текст у наводницима се тражи
2358 дословно, без окружујућих наводника. Сваки број представља један бајт
2359 који се тражи. Можете да мешате цитирани текст са константама на
2360 следећи начин:
2363 "Ниска" \-1 0xBB 012 "још текста"
2366 Приметите да је 012 октални број.  \-1 се претвара у 0xFF.
2368 Ево још неких детаља о прегледачу: на системима који имају системски
2369 позив mmap(2), програм мапира датотеку уместо да је учита; уколико
2370 систем нема системски позив mmap(2) или датотека одговара радњи која
2371 захтева филтар, онда ће прегледач користити растуће прихватнике, тиме
2372 учитавајући само оне делове датотеке којима стварно приступате (овим
2373 су обухваћене и компримоване датотеке).
2375 Ево списка радњи које су придружене тастерима које Поноћни наредник
2376 прихвата у уграђеном прегледачу.
2378 .B F1
2379 Покреће уграђени хипертекстуални прегледач помоћи.
2381 .B F2
2382 Смењује режим прелома.
2384 .B F4
2385 Смењује хексадекадни режим.
2387 .B F5
2388 Иди на ред. Ово ће вас упитати за број реда и приказаће тај ред.
2390 .B F6, /.
2391 Претрага регуларних израза.
2393 .B ?,
2394 Претрага регуларних израза уназад.
2396 .B F7
2397 Обична претрага / претрага у хексадекадном режиму.
2399 .B C\-s, F17, n.
2400 Покреће обичну претрагу уколико израз за претрагу није претходно
2401 задан, а иначе налази следеће задовољење.
2403 .B C\-r.
2404 Покреће претрагу уназад уколико израз за претрагу није претходно
2405 задан, а иначе налази уназад следеће задовољење.
2407 .B F8
2408 Смењује сирови/рашчлањени режим: ово ће приказати датотеку онако каква
2409 је она на диску или, у случају да је у датотеци mc.ext задан филтар за
2410 обраду, као излаз филтра. Текући режим је увек онај други од оног
2411 који стоји на натпису дугмета, пошто се на дугмету налази режим који
2412 укључујете тим тастером.
2414 .B F9
2415 Смењује форматирани/неформатирани режим: када је укључен форматирани
2416 режим, прегледач ће тумачити неке низове ниски, како би приказао
2417 полуцрн и подвучен текст у различитим бојама. Такође, натпис дугмета
2418 садржи неукључени режим.
2420 .B F10, Esc.
2421 Излази из уграђеног прегледача датотека.
2423 .B следећа\-страна, размакница, C\-v.
2424 Клиза једну страну унапред.
2426 .B претходна\-страна, M\-v, C\-b, backspace.
2427 Клиза једну страну уназад.
2429 .B стрелица\-наниже
2430 Клиза један ред унапред.
2432 .B стрелица\-навише
2433 Клиза један ред уназад.
2435 .B C\-l
2436 Освежава екран.
2438 .B C\-o
2439 Прелази у подљуску и приказује наредбени екран.
2441 .B !
2442 Исто као C\-o, али у случају да подљуска није покренута покреће нову
2443 љуску.
2445 .B "[n] m"
2446 Поставља ознаку `n'.
2448 .B "[n] r"
2449 Скаче на ознаку `n'.
2451 .B C\-f
2452 Скаче на следећу датотеку.
2454 .B C\-b
2455 Скаче на претходну датотеку.
2457 .B M\-r
2458 Смењује лењир.
2460 Можете да саопштите прегледачу датотека како да прикаже датотеку,
2461 погледајте одељак
2462 .\"LINK2"
2463 уређивање датотеке врста\&.
2464 .\"Extension File Edit"
2465 .\"NODE "Internal File Editor"
2466 .SH "Уграђени уређивач датотека"
2467 Уграђени уређивач датотека је моћан екрански уређивач. Он може да
2468 уређује датотеке величине до 64 мегабајта. Могуће је уређивати бинарне
2469 датотеке. Уграђени уређивач датотека се покреће преко тастера
2470 .B F4
2471 уколико је избор
2472 if the
2473 .I use_internal_edit
2474 постављен у датотеци са почетним поставкама.
2476 Одлике које су тренутно подржане су: копирање, премештање, брисање,
2477 исецање, лепљење блокова; опозив тастер\-по\-тастер; падајући менији;
2478 уметање датотека; макронаредбе; претраживање и замена регуларним
2479 изразима; означавање текста уз помоћ пречице shift\-стрелица (уколико
2480 то подржава терминал); смењивање уметања и преписивања текста; прелом редова;
2481 самоувлачење; подесива величина табулатора; истицање синтаксе за разне
2482 врсте датотека и избор да се блокови текста прослеђују наредбама
2483 љуске, као што су `indent' и `ispell'.
2485 Уређивач се врло лако употребљава и да бисте га користили није вам
2486 потребно посебно подучавање. Да бисте видели која пречица шта ради,
2487 погледајте одговарајући падајући мени. Друге пречице су: тастери за
2488 кретање у комбинацији са тастером `Shift' за означавање текста.
2489 .B Ctrl\-Ins
2490 копира у датотеку
2491 .B `cooledit.clip'
2493 .B Shift\-Ins
2494 лепи из датотеке `cooledit.clip'.
2495 .B Shift\-Del
2496 исеца у
2497 .BR `cooledit.clip' ,
2499 .B Ctrl\-Del
2500 брише означени текст. Такође функционише и означавање мишем, а можете,
2501 као и обично, да заобиђете миша држећи тастер `shift' уз превлачење
2502 мишем да бисте омогућили обично терминалско означавање мишем.
2504 Да бисте задали макро, притисните
2505 .B Ctrl\-R
2506 а онда откуцајте тастере које желите да извршите. Када сте готови,
2507 притисните поново
2508 .BR Ctrl\-R .
2509 Тада можете да доделите макро било којем тастеру притиском на тај
2510 тастер. Макро ће бити извршен када притиснете
2511 .B Ctrl\-A
2512 и додељени тастер. Макро ће такође бити извршен ако притиснете тастере
2513 `Meta', `Ctrl' или `Esc' са додељеним тастером, уз услов да се та
2514 пречица не користи за нешто друго. Када су једном задане, макронаредбе
2515 се смештају у датотеку
2516 .B .mc/cedit/cooledit.macros
2517 у вашем домаћем директоријуму. Можете да обришете макро брисањем
2518 одговарајућег реда у овој датотеци.
2520 .B F19
2521 ће форматирати текући означени блок (обичан текст или код у језику
2522 .B Це
2523 или
2524 .B Це++
2525 или другом). Овим се управља преко датотеке
2526 .B @prefix@/share/mc/edit.indent.rc
2527 која ће бити копирана у
2528 .B .mc/cedit/edit.indent.rc
2529 у вашем домаћем директоријуму први пут када је будете користили.
2531 Уређивач такође приказује неамеричке знаке (160 и више). При уређивању
2532 бинарних датотека би требало да поставите
2533 .B битове приказа
2534 на 7 битова, у менију Избори, како бисте задржали исправно исцртавање
2535 размацима.
2536 .\"NODE "Completion"
2537 .SH "Допуна"
2538 Нека Поноћни наредник куца место вас.
2540 Ово представља покушај да се изврши допуна у тексту пре текуће
2541 позиције. ПН ће покушати допуну, сматрајући да је текст променљива
2542 (уколико текст почиње знаком
2543 .BR $ ),
2544 корисничко име (уколико текст почиње знаком
2545 .BR ~ ),
2546 назив домаћина (уколико текст почиње знаком
2547 .BR @ )
2548 или наредба (уколико сте у наредбеном реду, где можете да укуцате
2549 наредбу, могуће допуне ће бити и резервисане речи љуске и уграђене
2550 наредбе љуске). Уколико ништа од овога не одговара, покушаће допуну
2551 назива датотеке.
2553 Допуна назива датотеке, корисничког имена, променљивих и назива
2554 домаћина функционише у свим редовима уноса, док је допуна наредби
2555 специјалност наредбеног реда. Уколико је допуна двосмислена (постоји
2556 више различитих могућности), ПН ће писнути а оно што ће урадити
2557 следеће зависи од стања избора
2558 .I Допуна: прикажи све
2559 у дијалогу
2560 .\"LINK2"
2561 Подешавања\&.
2562 .\"Configuration"
2563 Уколико је овај избор укључен, после текуће позиције ће искочити
2564 списак свих могућности, и моћи ћете да изаберете исправну ставку
2565 тастерима са стрелицама и тастером
2566 .BR Enter .
2567 Можете и да укуцате прва слова којима се могућности разликују једна од
2568 друге како бисте се преместили на подскуп свих могућности и допунили
2569 што више. Уколико поново притиснете
2570 .BR M\-Tab ,
2571 у списку ће бити приказан само подскуп, а иначе ће бити означена прва
2572 ставка која одговара свим претходним знаковима. Чим нестане
2573 двосмислености, дијалог ишчезава, али га можете сакрити тастерима за
2574 поништавање
2575 .BR Esc ,
2576 .B F10
2577 и тастерима са стрелицама налево и надесно. Уколико је избор
2578 .\"LINK2"
2579 Допуна: прикажи све
2580 .\"Configuration"
2581 искључен, дијалог ће искочити само уколико притиснете пречицу
2582 .B M\-Tab
2583 по други пут; када је притиснете први пут ПН ће само писнути.
2584 .\"NODE "Virtual File System"
2585 .SH "Виртуални систем датотека"
2586 Поноћни наредник садржи слој кода за приступ систему датотека; овај
2587 слој кода се назива скретница виртуалног система датотека. Скретница
2588 виртуалног система датотека омогућава Поноћном нареднику да ради над
2589 датотекама који се не налазе у Униксовом систему датотека.
2591 За сада се уз Поноћног наредника испоручује неколико Виртуалних
2592 система датотека (ВСД): систем датотека
2593 .IR `local' ,
2594 који се користи за приступ обичном Униксовом систему датотека; систем
2595 датотека
2596 .IR ftpfs ,
2597 који се користи за рад са датотекама на удаљеним системима преко
2598 протокола FTP; систем датотека
2599 .IR tarfs ,
2600 који се користи за рад са обичним и компримованим датотекама врсте
2601 `tar'; систем датотека
2602 .IR undelfs ,
2603 који се користи за опоравак обрисаних датотека на системима датотека
2604 `ext2' (подразумевани систем датотека за систем ГНУ),
2605 .I fish
2606 (за рад са датотекама преко повезивања љуске, као што су `rsh' и
2607 `ssh') и, коначно,
2608 .I mcfs
2609 (систем датотека Поноћног наредника), систем датотека који је заснован
2610 на мрежи. Уколико је код преведен са подршком за
2611 .IR smbfs ,
2612 моћи ћете да радите са датотекама на удаљеним системима преко
2613 протокола SMB (CIFS).
2615 Обезбеђен је и општи систем
2616 .I extfs
2617 (спољашњи виртуални систем датотека), како би се лако прошириле
2618 могућности ВСД преко списа и спољашњег софтвера.
2620 Код скретнице ВСД ће тумачити све коришћене путање и усмеравати их на
2621 исправан систем датотека; формати који се користе за сваки од система
2622 датотека су описани касније у њиховим одељцима.
2623 .\"NODE "  FTP File System"
2624 .SH "  Систем датотека FTP\-а"
2625 Систем датотека FTP\-а (ftpfs) вам омогућава да радите са датотекама на
2626 удаљеним машинама. Да бисте га користили, можете да користите ставку
2627 менија
2628 .I Повезивање FTP\-ом
2629 или да директно поставите ваш текући директоријум преко наредбе
2630 .I cd (пром.дир.)
2631 на путању која изгледа овако:
2633 .I /#ftp:[!][корисник[:лозинка]@]машина[:порт][удаљени\-дир]
2635 Елементи
2636 .IR корисник ,
2637 .I порт
2639 .I удаљени\-дир
2640 су необавезни. Уколико задате елемент
2641 .IR корисник ,
2642 Поноћни наредник ће се пријавити на удаљену машину под тим корисничким
2643 именом, а иначе ће користити анонимну пријаву или корисничко име из
2644 датотеке
2645 .IR "~/.netrc".
2646 Необавезни елемент
2647 .I лозинка
2648 представља лозинку која се користи за повезивање. Не препоручује се
2649 употреба лозинке у називу директоријума ВСД\-а, јер се она онда може
2650 појавити на екрану као обичан текст и може да буде сачувана у историју
2651 директоријума.
2653 Да бисте укључили посредника за FTP, ставите
2654 .B !
2655 (узвичник) пре назива домаћина.
2657 Примери:
2660     /#ftp:ftp.nuclecu.unam.mx/linux/local
2661     /#ftp:tsx\-11.mit.edu/pub/linux/packages
2662     /#ftp:!iza.zast.zida.edu.cs/pub
2663     /#ftp:guest@udaljeni\-domacin.com:40/pub
2664     /#ftp:miguel:xxx@server/pub
2667 Молим да ради избора ftpfs\-а погледате дијалог
2668 .\"LINK2"
2669 Виртуални систем датотека\&.
2670 .\"Virtual FS"
2671 .\"NODE "  Tar File System"
2672 .SH "  Систем датотека врсте `Tar'"
2673 Систем датотека врсте `tar' вам омогућава приступ само за читање вашим
2674 датотекама врсте `tar' преко наредбе `chdir' (промена текућег
2675 директоријума). Да бисте прешли у датотеку врсте `tar', можете да
2676 користите наредбу промене текућег директоријума уз следећу синтаксу:
2678 .I /datoteka.tar#utar/[дир\-унутар\-дат]
2680 Датотека `mc.ext' већ садржи пречицу за датотеке врсте `tar', што
2681 значи да можете само показати на датотеку врсте `tar' и притиснути
2682 `Return' или `Enter' да бисте ушли у њу; погледајте одељак
2683 .\"LINK2"
2684 Уређивање датотеке врста
2685 .\"Extension File Edit"
2686 за детаље како да ово обавите.
2688 Примери:
2691     mc\-3.0.tar.gz#utar/mc\-3.0/vfs
2692     /ftp/GCC/gcc\-2.7.0.tar#utar
2695 Последњи ред задаје пуну путању архиве врсте `tar'.
2696 .\"NODE "  FIle transfer over SHell filesystem"
2697 .SH "  Систем датотека FISH (пренос датотека преко љуске)"
2698 Систем датотека fish је систем датотека заснован на мрежи који вам
2699 омогућава да радите са датотекама на удаљеној машини, као да су оне у
2700 локалу. Да бисте ово користили, друга страна мора да има покренут
2701 сервер `fish', или да поседује љуску сагласну са љуском `bash'.
2703 Да бисте се повезали на удаљену машину, потребно је само да поставите
2704 текући директоријум на посебан директоријум чији назив је у следећем
2705 формату:
2707 .I /#sh:[корисник@]машина[:избори]/[удаљени\-дир]
2709 Елементи
2710 .IR корисник ,
2711 .I избори
2713 .I удаљени\-дир
2714 су необавезни. Уколико задате елемент
2715 .IR корисник ,
2716 Поноћни наредник ће покушати да се пријави на удаљену машину под тим
2717 корисничким именом, а иначе ће користити ваше корисничко име.
2719 Могући
2720 .I избори
2721 су `C' \- користи компримовање и `rsh' \- користи `rsh' уместо `ssh'.
2722 Уколико је присутан елемент
2723 .IR удаљени\-дир ,
2724 ваш текући директоријум на удаљеној машини ће бити постављен на тај
2725 директоријум. 
2727 Примери:
2730     /#sh:onlyrsh.mx:r/linux/local
2731     /#sh:joe@hocu.komprimovanje.edu:C/private
2732     /#sh:joe@nekomprimovan.ssh.edu/private
2734 .\"NODE "  Network File System"
2735 .SH "  Мрежни систем датотека"
2736 Систем датотека Поноћног наредника је систем датотека заснован на
2737 мрежи који вам омогућава да радите са датотекама на удаљеној машини,
2738 као да су оне у локалу. Да бисте ово користили, удаљена машина мора да
2739 има покренут серверски програм mcserv(8).
2741 Да бисте се повезали са удаљеном машином, потребно је само да
2742 поставите текући директоријум на посебни директоријум чије име је у
2743 следећем формату:
2745 .I /#mc:[корисник@]машина[:порт][удаљени\-дир]
2747 Елементи
2748 .I корисник, порт
2750 .I удаљени\-дир
2751 су необавезни. Уколико задате елемент
2752 .IR корисник ,
2753 Поноћни наредник ће покушати да се пријави на удаљену машину под тим
2754 корисничким именом, а иначе ће користити ваше корисничко име.
2756 Елемент
2757 .I порт
2758 се користи када је удаљени сервер покренут на посебном порту
2759 (погледајте страницу упутства mcserv(8) за више информација о
2760 портовима); најзад, уколико је присутан елемент
2761 .IR удаљени\-дир ,
2762 ваш текући директоријум на удаљеној машини ће бити постављен на њега.
2764 Примери:
2767     /#mc:ftp.nuclecu.unam.mx/linux/local
2768     /#mc:joe@trlababa.edu:11321/private
2770 .\"NODE "  Undelete File System"
2771 .SH "  Систем датотека за одбрисање"
2772 На ГНУ\-овим системима, уколико сте од програма `configure' захтевали
2773 да користи могућности одбрисања на систему датотека `ext2fs', моћи
2774 ћете да користите систем датотека за одбрисање. Опоравак обрисаних
2775 датотека је могућ само на системима датотека врсте `ext2'. Систем
2776 датотека за одбрисање је само спрега за добављање свих обрисаних
2777 датотека на систему датотека `ext2fs' библиотеке `ext2fs'\-а. Он
2778 омогућава издвајање изабраних датотека у обичну партицију.
2780 Да бисте користили овај систем датотека, морате да поставите текући
2781 директоријум на посебни назив датотеке који се састоји од префикса
2782 `/#undel' и назива датотеке у којој се налази систем датотека.
2784 На пример, да бисте опоравили обрисане датотеке на другој партицији
2785 првог скази диска под ГНУ\-ом, можете да користите следећу путању:
2788     /#undel:sda2
2791 Учитавање тражених података пре него што можете да почнете разгледање
2792 датотека може потрајати.
2793 .\"NODE "  SMB File System"
2794 .SH "  Систем датотека SMB"
2795 `smbfs' вам омогућава да радите са датотекама на удаљеним машинама
2796 преко протокола `SMB' (или `CIFS'). Ово укључује Виндовс за радне
2797 групе, Виндовс 9x/МЕ/ИксПе, Виндовс НТ, Виндовс 2000 и Самбу. Да бисте
2798 га користили, можете да покушате са наредбом окна `Повезивање
2799 SMB\-ом...' (која је доступна преко реда менија), а можете и непосредно
2800 да промените ваш текући директоријум користећи наредбу `cd' (промена
2801 текућег директоријума) да бисте текући директоријум поставили на
2802 путању сличну овој:
2804 .I /#smb:[корисник@]машина[/сервис][/удаљени\-дир]
2806 Елементи
2807 .IR корисник ,
2808 .I сервис
2810 .I удаљени\-дир
2811 су необавезни.
2812 .IR корисник ,
2813 .I домен
2815 .I лозинка
2816 се могу задати преко дијалога за унос.
2818 Примери:
2821     /#smb:masina/Deljeno
2822     /#smb:druga_masina
2823     /#smb:guest@masina/Public/Irlex
2825 .\"NODE "  EXTernal File System"
2826 .SH "  Спољашњи системи датотека (EXTFS)"
2827 .B extfs
2828 вам омогућавају да на лак начин спојите бројне одлике и системе
2829 датотека са ГНУ\-овим Поноћним наредником, пишући списе.
2831 Системи датотека `extfs'\-а се могу поделити у две категорије:
2833 1. Самостални системи датотека, који нису повезани ни са једном
2834 стварном датотеком. Они представљају извесне податке за цео систем у
2835 виду стабла директоријума. Можете их позвати куцајући
2836 .RI ' `cd #називсд' '
2837 где је `називсд' кратки назив система `extfs'\-а (погледајте доле).
2838 Примери оваквих система датотека су `audio' (наводи звучне траке на
2839 CD\-овима) или `apt' (списак свих Дебијанових пакета на систему).
2841 На пример, да бисте добили списак трака врсте `CD\-Audio' са вашег
2842 уређаја за CD\-ROM\-ове, можете да откуцате
2845   cd #audio
2848 2. `Архивни' системи датотека (као што су `rpm', `patchfs' и други),
2849 који представљају садржај датотеке у виду стабла директоријума. Они се
2850 могу састојати од `стварних' датотека, које су компримоване у архиву
2851 (`urar', `rpm') или виртуалних датотека, као што су поруке у
2852 сандучићима (`mailfs') или делови закрпе (`patchfs'). Да бисте
2853 приступили таквим системима датотека, требало би да на назив архиве
2854 надовежете
2855 .RI ` #називсд. '
2856 Приметите да сама архива може да буде у другом виртуалном систему
2857 датотека.
2859 На пример, да бисте приказали садржај архиве врсте `zip' под називом
2860 `dokumenti.zip', откуцајте
2863   cd dokumenti.zip#uzip
2866 На више начина, можете да сматрате да су спољашњи системи датотека
2867 као и сви остали директоријуми. На пример, можете их додати у брзи
2868 списак или прећи у њих из историје директоријума. Важно огреничење је
2869 то што не можете да покрећете наредбе љуске из спољашњих система
2870 датотека као на другим не\-локалним ВСД.
2872 Општи списи спољашњих система датотека који се испоручују уз Поноћног
2873 наредника су:
2875 .B a
2876 приступа дискети ДОС\-а/Виндовса `A:'
2877 .RI ( "`cd #a'" ).
2879 .B apt
2880 љуска за Дебијанов систем управљања пакетима `APT'
2881 .RI ( "`cd #apt'" ).
2883 .B audio
2884 скидање и пуштање звучних CD\-ова
2885 .RI ( "`cd #audio'"
2886 или
2887 .IR "`cd device#audio'" ).
2889 .B bpp
2890 пакет дистрибуције ГНУ/Линукса Лош Пингвин (Bad Penguin)
2891 .IR ( "`cd file.bpp#bpp'" ).
2893 .B deb
2894 пакет дистрибуције ГНУ/Линукса Дебијан
2895 .RI ( "`cd file.deb#deb'" ).
2897 .B dpkg
2898 инсталирани пакети Дебијановог ГНУ/Линукса
2899 .RI ( "`cd #deb'" ).
2901 .B hp48
2902 преглед и копирање датотека на/са калкулатора ХП48
2903 .RI ( "`cd #hp48'" ).
2905 .B lslR
2906 разгледање спискова `lslR' који се могу наћи на многим серверима FTP\-а
2907 .RI ( "`cd filename#lslR'" ).
2909 .B mailfs
2910 подршка за сандучиће електронске поште врсте `mbox'
2911 .RI ( "`cd mailbox#mailfs'" ).
2913 .B patchfs
2914 спољашњи систем датотека за рад са унификованим и контекстним
2915 датотекама врсте `diff'
2916 .RI ( "`cd filename#patchfs'" ).
2918 .B rpm
2919 пакет врсте `RPM'
2920 .RI ( "`cd filename#rpm'" ).
2922 .B rpms
2923 управљање базом пакета врсте `RPM'
2924 .RI ( "`cd #rpms'" ).
2926 .B ulha, urar, uzip, uzoo, uar, uha
2927 архивари
2928 .RI ( "`cd архива#xxxx'"
2929 где xxxx може да буде:
2930 .IR ulha ,
2931 .IR urar ,
2932 .IR uzip ,
2933 .IR uzoo ,
2934 .IR uar ,
2935 .IR uha ).
2937 Можете да придружите врсту датотеке одређеном спољашњем систему
2938 датотека, као што је то описано у одељку
2939 .\"LINK2"
2940 уређивање датотеке врста\&.
2941 .\"Extension File Edit"
2942 Ево примера ставке за Дебијанове пакете:
2945   regex/\.deb$
2946           Отвори=%cd %p#deb
2948 .\"NODE "Colors"
2949 .SH "Боје"
2950 Поноћни наредник ће покушати да открије да ли ваш терминал подржава
2951 боје преко базе терминала и назива вашег терминала. Понекад се он може
2952 збунити, па ћете можда желети да захтевате режим у боји или да
2953 искључите режим у боји преко прекидача `\-c' и `\-b', тим редом.
2955 Уколико је програм преведен са управитељом екрана `Slang' уместо
2956 `ncurses', ПН ће такође проверити да ли је постављена променљива
2957 .B COLORTERM,
2958 која има сличан ефекат као прекидач `\-c'.
2960 Можете да задате терминале који увек захтевају режим у боји додавањем
2961 променљиве
2962 .I color_terminals
2963 у одељак `Colors' датотеке са почетним поставкама. Ово ће спречити
2964 Поноћног наредника да покуша да открије да ли ваш терминал подржава
2965 боје. Ево примера:
2968 [Colors]
2969 color_terminals=linux,xterm
2970 color_terminals=terminal\-name1,terminal\-name2...
2973 Програм се може превести и са подршком за `ncurses' и `slang';
2974 `ncurses' нема начина да захтева режим у боји: он користи само податке
2975 из базе терминала.
2977 Поноћни наредник поседује начин да промени подразумеване боје. За сада
2978 се боје подешавају преко променљиве окружења
2979 .B MC_COLOR_TABLE
2980 или одељка `Colors' у датотеци са почетним поставкама.
2982 У одељку `Colors', подразумевана мапа боја се учитава из променљиве
2983 .IR base_color .
2984 Можете да задате другачију мапу боја терминала коришћењем назива
2985 терминала као кључ у овом одељку. На пример:
2988 [Colors]
2989 base_color=
2990 xterm=menu=magenta:marked=,magenta:markselect=,red
2993 Формат задавања боје је следећи:
2996   <кључнареч>=<бојатекста>,<бојапозадине>:<кључнареч>= ...
2999 Боје су необавезне, док кључне речи могу бити: normal, selected,
3000 marked, markselect, errors, input, reverse, gauge. Боје менија су:
3001 menu, menusel, menuhot, menuhotsel, menuinactive. Боје дијалога су:
3002 dnormal, dfocus, dhotnormal, dhotfocus. Боје помоћи су: helpnormal, helpitalic,
3003 helpbold, helplink, helpslink. Боја прегледача је: viewunderline.
3004 Посебне боје за истицање су: executable, directory, link, stalelink,
3005 device, special, core. Боје уређивача су: editnormal, editbold,
3006 editmarked.
3008 .I input
3009 одређује боју редова за унос који се користе у дијалозима упита.
3011 .I gauge
3012 одређује боју испуњеног дела реда напретка, који се користи за приказ
3013 напретка операција над датотекама, као што је копирање.
3015 Дијалози користе следеће боје:
3016 .I dnormal
3017 се користи за обичан текст,
3018 .I dfocus
3019 се користи за тренутно изабрану контролу,
3020 .I dhotnormal
3021 се користи за разликовање боје пречице у обичним контролама, а боја
3022 .I dhotfocus
3023 се користи за боју истицања у тренутно изабраној контроли.
3025 Менији користе исту шему, али користе изнаке menu, menusel, menuhot, menuhotsel
3026 и menuinactive.
3028 Помоћ користи следеће боје:
3029 .I helpnormal
3030 се користи за обичан текст,
3031 .I helpitalic
3032 се користи за текст који је у страници упутства истакнут курзивом,
3033 .I helpbold
3034 се користи за текст који је у страници упутства истакнут полуцрним
3035 словима,
3036 .I helplink
3037 се користи за хипервезе које нису изабране, а
3038 .I helpslink
3039 се користи за изабране хипервезе.
3041 Посебне боје истицања одређују како су датотеке приказане у случају да
3042 је укључено истицање датотека (погледајте одељак
3043 .\"LINK2"
3044 Изглед\&).
3045 .\"Layout"
3046 .I directory
3047 се користи за директоријуме или симболичке везе ка директоријумима;
3048 .I executable
3049 за извршне датотеке;
3050 .I link
3051 се користи за симболичке везе које нису ни бајате нити указују на
3052 директоријум;
3053 .I stalelink
3054 се користи за бајате симболичке везе;
3055 .I device
3056 \- знаковни уређаји и блок уређаји;
3057 .I special
3058 се користи за посебне датотеке, као што су цеви и утичнице;
3059 .I core
3060 је за датотеке сржи.
3063 Могуће боје су: black, gray, red, brightred, green,
3064 brightgreen, brown, yellow, blue, brightblue, magenta, brightmagenta,
3065 cyan, brightcyan, lightgray и white. Постоји и посебна кључна реч за
3066 провидну позадину. Она гласи: `default' и може да се користи само за
3067 боју позадине. На пример:
3070 [Colors]
3071 base_color=normal=white,default:marked=magenta,default
3073 .\"NODE "Special Settings"
3074 .SH "Посебна подешавања"
3075 Већина подешавања Поноћног наредника се могу изменити из менија.
3076 Међутим, постоји нешто поставки које се могу изменити само уређивањем
3077 датотеке поставки.
3079 Ове променљиве се могу подесити у вашој датотеци `~/.mc/ini':
3081 .I clear_before_exec
3082 Подразумевано ће пре извршавања наредбе Поноћни наредник очистити
3083 екран. Уколико желите да видите излаз наредби на дну екрана, уредите
3084 вашу датотеку `~/.mc/ini' и промените вредност поља
3085 `clear_before_exec' на 0.
3087 .I confirm_view_dir
3088 Када притиснете тастер F3 над директоријумом, подразумевано ће ПН ући
3089 у тај директоријум. Уколико је овај прекидач постављен на 1, ПН ће
3090 питати за потврду пре промене директоријума уколико сте означили
3091 датотеке.
3093 .I ftpfs_retry_seconds
3094 Ова вредност представља број секунди чекања пре покушаја поновног
3095 повезивања са сервером FTP\-а који одбија пријаву. Уколико је ова
3096 вредност нула, пријављивање се неће поново покушавати.
3098 .I max_dirt_limit
3099 Задаје колико највише ажурирања екрана може бити прескочено у
3100 уграђеном прегледачу датотека. Ова вредност подразумевано није
3101 значајна, јер код самостално подешава број прескочених ажурирања у
3102 складу са количином примљених притисака на тастере. Међутим, на веома
3103 спорим машинама или терминалима са брзим самопонављањем тастера,
3104 превисока вредност ће дати скоковита ажурирања екрана.
3106 Изгледа да постављање променљиве `max_dirt_limit' на 10 даје најбоље
3107 понашање, и то је подразумевана вредност.
3109 .I mouse_move_pages
3110 Одређује да ли се клизање мишем одвија по странама или ред по ред у
3111 окнима.
3113 .I mouse_move_pages_viewer
3114 Одређује да ли се клизање мишем одвија по странама или ред по ред у
3115 уграђеном прегледачу датотека.
3117 .I old_esc_mode
3118 Подразумевано ће Поноћни наредник сматрати да је тастер `ESC' префикс
3119 за пречице (old_esc_mode=0). Уколико је овај избор укључен
3120 (old_esc_mode=1), тастер `ESC' ће се понашати као префикс за пречице
3121 током једне секунде, а уколико нови притисци на тастере нису
3122 регистровани, тастер `ESC' ће бити протумачен као пречица за
3123 поништавање (`ESC ESC').
3125 .I only_leading_plus_minus
3126 Дозвољава посебно третирање знакова `+', `\-', `*' у наредбеном реду
3127 (избор, одизбор, обртање избора) у случају да је наредбени ред празан.
3128 Онда нећете морати да цитирате те знаке усред наредбеног реда. Са
3129 друге стране, нећете моћи ни да их користите за промену избора уколико
3130 наредбени ред није празан.
3132 .I panel_scroll_pages
3133 Уколико је ово укључено (подразумевано), окно ће клизати за пола
3134 приказа када курсор достигне крај или почетак окна, а иначе ће само
3135 клизати за једну датотеку.
3137 .I show_output_starts_shell
3138 Ова променљива ради само уколико не користите подршку за подљуске.
3139 Када користите пречицу `C\-o' да бисте прешли на кориснички екран,
3140 уколико је ово подешено, добићете свежу љуску. Иначе ће вас притисак
3141 на било који тастер довести у Поноћног наредника.
3143 .I torben_fj_mode
3144 Уколико је овај прекидач постављен, онда ће тастери `home' и `end'
3145 радити мало другачије над окнима; уместо да се избор помера на прву и
3146 последњу датотеку у окну, тастери ће имати следећи ефекат:
3148 Тастер `home' ће: ићи на средњи ред, уколико се налазимо испод њега;
3149 иначе ће ићи на први ред, осим уколико се већ налазимо у првом реду, а
3150 тада ће ићи на прву датотеку у окну.
3152 Тастер `end' се слично понаша: ићи ће доле на средњи ред, уколико се
3153 налазимо на њему; иначе ће ићи на последњи ред, осим уколико смо већ у
3154 последњем реду, а тада ће ићи на последњи назив датотеке у окну.
3156 .I use_file_to_guess_type
3157 Уколико је ова променљива укључена (подразумевано), ПН ће покренути
3158 наредбу `file' за одређивање врсте датотека које су задане у
3159 .\"LINK2"
3160 датотеци `mc.ext'\&.
3161 .\"Extension File Edit"
3163 .I xterm_mode
3164 Уколико је ова променљива укључена (подразумевано је искључена),
3165 приликом разгледања система датотека у окну које је у режиму Стабла,
3166 друго окно ће се аутоматски поново учитати у изабраном директоријуму.
3167 .\"NODE "Terminal databases"
3168 .SH "Базе терминала"
3169 Поноћни наредник обезбеђује начин да поправи вашу системску базу
3170 терминала без потребе за администраторским привилегијама. Поноћни
3171 наредник претражује системску датотеку са почетним поставкама
3172 (датотеку `mc.lib' у библиотечком директоријуму Поноћног наредника),
3173 онда одељак `terminal:назив\-вашег\-терминала' у датотеци  `~/.mc/ini',
3174 и онда одељак `terminal:general', чији сваки ред садржи симбол тастера
3175 кога желите да задате, после кога следи знак једнакости и задавање
3176 тастера. Можете да користите посебан облик `\\e' да бисте представили
3177 наведени знак и `^x' да бисте представили знак `control\-x'.
3179 Доступни симболи тастера су:
3182 f0 до f20     Функцијски тастери f0\-f20
3183 bs            backspace
3184 home          тастер `home'
3185 end           тастер `end'
3186 up            тастер `стрелица навише'
3187 down          тастер `стрелица наниже'
3188 left          тастер `стрелица налево'
3189 right         тастер `стрелица надесно'
3190 pgdn          тастер `page down'
3191 pgup          тастер `page up'
3192 insert        знак `insert'
3193 delete        знак `delete'
3194 complete      за допуну
3197 На пример, како бисте задали да тастер `insert' буде `Escape + [ + O +
3198 p', можете да поставите ово у датотеци са почетним поставкама:
3201 insert=\\e[Op
3204 Симбол тастера
3205 .I complete
3206 представља низове цитирања који се користе за поступак допуне; ово се
3207 подразумевано покреће са M\-tab, али можете да задате и друге пречице
3208 за исту радњу (на оним тастатурама са тонама финих и неискоришћених
3209 тастера).
3210 .SH ""
3211 .\"NODE "FILES"
3212 .SH "ДАТОТЕКЕ"
3213 Програм ће добавити све своје податке у односу на променљиву окружења
3214 MC_DATADIR. Ако ова променљива није постављена, биће употребљен
3215 директоријум @prefix@/share/mc.
3217 .I @prefix@/share/mc/mc.hlp
3219 Датотека помоћи за програм.
3221 .I @prefix@/share/mc/mc.ext
3223 Подразумевана системска датотека врста.
3225 .I ~/.mc/bindings
3227 Корисничке датотеке врста, подешавања прегледача и уређивача. Уколико
3228 постоје, оне заобилазе системске датотеке.
3230 .I @prefix@/share/mc/mc.ini
3232 Подразумевана системска подешавања Поноћног наредника; користе се само
3233 у случају да корисник нема сопствену датотеку ~/.mc/ini.
3235 .I @prefix@/share/mc/mc.lib
3237 Глобалне поставке Поноћног наредника. Поставке из ове датотеке се
3238 односе на све кориснике без обзира на то да ли они имају своје
3239 датотеке ~/.mc/ini или не. За сада, из датотеке mc.lib се учитавају
3240 само
3241 .\"LINK2"
3242 поставке терминала\&.
3243 .\"Terminal databases"
3245 .I ~/.mc/ini
3247 Корисничка подешавања. Ако је ова датотека присутна, подешавања се
3248 учитавају из ње уместо из системске почетне датотеке.
3250 .I @prefix@/share/mc/mc.hint
3252 Ова датотека садржи савете (колачиће) који се приказују у програму.
3254 .I @prefix@/share/mc/mc.menu
3256 Ова датотека садржи подразумевани мени програма за цео систем.
3258 .I ~/.mc/menu
3260 Кориснички мени програма. Ако је ова датотека присутна, онда се она
3261 користи уместо менија програма система.
3263 .I ~/.mc/Tree
3265 Списак директоријума за одлику `стабло директоријума' и
3266 директоријумски поглед.
3268 .I ./.mc.menu
3270 Локални кориснички мени. Ако је ова датотека присутна, онда се она
3271 користи уместо менија програма дома или система.
3272 .\"SKIP_SECTION"
3273 .SH "ЛИЦЕНЦА"
3274 Овај програм се расподељује под одредбама ГНУ\-ове опште јавне лиценце
3275 коју је објавила Задужбина за слободни софтвер. Погледајте уграђену
3276 помоћ за детаље о Лиценци и одсуству гаранције.
3277 .\"NODE "AVAILABILITY"
3278 .SH "ДОСТУПНОСТ"
3279 Најновија верзија овог програма се може наћи на адреси
3280 ftp://ftp.gnu.org/gnu/mc/.
3281 .\"NODE "SEE ALSO"
3282 .SH "ВИДИТЕ И"
3283 ed(1), gpm(1), mcserv(8), terminfo(1), view(1), sh(1), bash(1),
3284 tcsh(1), zsh(1).
3287 Страница Поноћног наредника на Међународној мрежи:
3288         http://www.midnight\-commander.org/
3290 .\"NODE "AUTHORS"
3291 .SH "АУТОРИ"
3292 Аутори и дародавци су наведени у датотеци AUTHORS из изворне
3293 дистрибуције.
3294 .\"NODE "BUGS"
3295 .SH "ГРЕШКЕ"
3296 Погледајте датотеку TODO из дистрибуције за информације о томе шта
3297 остаје да се уради.
3299 Ако желите да пријавите проблем у вези са програмом, молим да пошаљете
3300 еписмо на следећу адресу: mc\-devel@gnome.org.
3302 Доставите детаљан опис грешке, верзију програма коју користите
3303 .RI ( "mc \-V"
3304 приказује овај податак) и оперативни систем под којим покрећете
3305 програм. Ако програм крахира, било би нам корисно да нам пошаљете мапу
3306 стога (stack trace).